3
Evropska komisija objavljuje godišnji izveštaj o napretku u Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a prema saznanjima se jasno vidi da suštinski tog našeg napretka nije ni bilo. U ključnim oblastima, tačnije vladavini prava i pravosuđu postignut je samo "ograničeni napredak", dok nije bilo nikakvog napretka u pogledu slobode govora. Sa druge strane, koliko prošle nedelje smo čuli predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen kako usred Beograda na sav glas kaže da je Srbija jedna od najnaprednijih u reformama, i to baš u pogledu demokratije.
Do zatvaranja ovog broja Nove Izveštaj Evropske komisije o Srbiji nije zvanično predstavljen javnosti, međutim, do medija je došao jedan njegov deo.
A ono što u njemu stoji nikako se ne slaže s rečima same predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koje je izgovorila pre svega nekoliko dana u Beogradu.
„Pokazali ste da dela prate vaše reči”, rekla je Fon der Lajen, čestitajući Vučiću.
Međutim, Izveštaj komisije na čijem je ona čelu pokazuje nešto sasvim drugo.
U ključnoj oblasti vladavine prava u okviru poglavlja 23 postignut je “ograničeni napredak” u prošloj godini, ocenjuje Evropska komisija. U oblasti pravosuđa Evropska komisija je takođe dala ocenu “ograničeni napredak“. Navodi se da je ”određeni napredak” postignut i u oblasti borbe protiv korupcije, usvajanjem antikorupcijske strategije za period 2024–2028.
Kad je reč o slobodi izražavanja i medija napredak je ocenjen slovima i brojevima nula (0).
3
9
29
Pitali smo Strahinju Subotića iz Centra za evropske politike da objasni kako je došlo do toga da se reči predsednice Evropske komisije toliko razlikuju od onoga što piše u pomenutom izveštaju.
Subotić je rekao za Novu da Srbija, makar prema onome što se za sada zna o izveštaju, stoji u mestu.
„U medijima su izašli delovi izveštaja Evropske komisije za Srbiju i na osnovu toga možemo odmah da zaključimo da postoji nedovoljan napredak, da je potrebno da se malo brže krećemo na putu ka punopravnom članstvu u EU. To se prevashodno odnosi na poglavlja 23 i 24 koji se odnose na vladavinu prava. Shodno tome, ukoliko je takvo stanje, možemo da zaključimo da Srbija stoji u mestu. Ipak, moramo sačekati zvanični izveštaj da bismo videli kakva je situacija sa ostalim poglavljima“, rekao je Subotić.
U prvom planu izveštaja stoji da nismo napredovali ni u kontekstu dijaloga sa Prištinom.
„Od Beograda i Prištine se traži puna primena Sporazuma o putu ka normalizaciji i Ohridskog sporazuma, uz ocenu da tu nije bilo dovoljnog napretka“, navode iz EK.
Komisija podseća da je “konstruktivan” angažman u dijalogu preduslov za korišćenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan. S tim u vezi, i ranije je bilo izvesnih poruka iz Evropske unije da se Srbiji iz niza razloga treba ograničiti pristup novcu iz fondova EU. To je pomenuto u Rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji nakon slučaja Banjska, a ranije i zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Kad je reč Banjskoj, za koji je odgovornost preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, u izveštaju se navodi da se od Srbije očekuje da „u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere kako bi brzo privela pravdi počinioce napada na severu Kosova“.
Zamera nam se i to što još nismo uveli sankcije Rusiji, ali i održavanje dobrih odnosa sa Kinom.
Zbog svega toga smo tu gde jesmo u pogledu pristupanja EU, tačnije već četvrtu godinu zaredom imamo uslove da otvorimo pregovarački klaster 3, ali se to ne dešava.
„Čak i ukoliko smo spremni u drugim poglavljima, čini mi se da nema dovoljnog napretka u poglavljima 23 i 24, dakle po pitanju vladavine prava. To će biti signal državama članicama Unije da ipak može biti preuranjeno da nas nagrade otvaranjem nekih klastera ili zatvaranjem pojedinačnih poglavlja. U tom pogledu, tačno je i to da Evropska komisija ponavlja da je Srbija ispunila sve uslove kako bi se otvorio treći klaster. Međutim, kako bi se on zvanično otvorio biće potrebna jednoglasna odluka u Savetu EU, odnosno 27 članica. A kada budu videle izveštaj koji pokazuje da ne postoji dovoljni napredak u vladavini prava, jednostavno mogu reći da ne žele da mi otvorimo treći klaster“, kazao je Strahinja Subotić za Novu.
„Ursula fon der Lajen u ulozi dobrog policajca“
S jedne strane relativno loš izveštaj, a s druge pohvale Ursule fon der Lajen.
Komentarišući ovu situaciju, Subotić kaže da je to kao kad u detektivskim filmovima postoje dobri i loši policajci.
„Tako je ovde Fon der Lajen u ulozi dobrog policajca, dok su loši policajci države članice EU. Ursula fon der Lajen je svesna da Zapadni Balkan po pitanju ulaska u Uniju već dugo stoji u mestu, i da je građanima potrebna neka pozitivna poruka kako bi uticala na porast podrške članstvu. Njena logika je ta da, ukoliko ona tokom turneje po Balkanu pošalje negativne poruke, šta bismo onda tek mogli od članica da očekujemo? One su još kritičnije prema državama kandidatima nego što je Fon der Lajen“, kazao je Strahinja Subotić.
I Sofija Popović sa portala European Western Balkans smatra da je Ursula fon der Lajen želela da pošalje pozitivnu poruku, pre svega građanima Srbije.
„Ursula fon der Lajen poslala je političku poruku u Beogradu, a onaj ko je pratio njenu posetu čitavom regionu mogao je da vidi da je ona u svim državama poslala poruku preteranog optimizma, iako i u drugim zemljama mnoge stvari u najvažnijim oblastima ne štimaju. O tome da li će Srbija napredovati ka EU ne odlučuje Fon der Lajen nego države članice na osnovu izveštaja Evropske komisije“, kazala je ona za Novu.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare