Srbija nema skupštinu punih šest meseci, zbog čega nemamo vladu, nove zakone, nemamo ministre, šefa pregovaračkog tima za pregovore sa Evropskom unijom, ne znamo ko će biti na čelu Regulatornog tela za elektronske medije (REM), niti ko nam je novi poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Sve je na čekanju, a jedina legitimna funkcija koju u Srbiji imamo trenutno je predsednička.
Osim konstitutivne sednice na kojoj su potvrđeni poslanički mandati, ništa nije ni započeto iako je od izbora prošlo gotovo tri meseca. Srbija još nema ni predsednika skupštine.
Koliki je ovo problem za srpsko društvo u celini, podseća i Otvoreni parlament, gde kažu da je prošlo tačno mesec dana od kada su potvrđeni mandati narodnih poslanika novog saziva Narodne skupštine pri samom isteku zakonskog roka, a da se Skupština od tada nije sastala nijednom niti je izabrano skupštinsko rukovodstvo.
„Podsećamo da su u prethodna dva saziva predsednici Skupštine izabrani za manje od nedelju dana od dana potvrđivanja mandata narodnih poslanika. Odugovlačenje sa nastavkom konstitutivne sednice skupštine nastavlja se trend urušavanja funkcionisanja parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela. Ujedno, to dovodi i do niza ozbiljnih problema u funkcionisanju državnog sistema, posebno u pogledu rada nezavisnih institucija. Usled odugovlačenja kasni se i sa izborom funkcionera nezavisnih institucija, čime se koči njihov efikasan i delotvoran rad. Time Skupština javnosti šalje lošu poruku o svom odnosu prema nezavisnim institucijama i njihovom doprinosu u sprovođenju efikasnog parlamentarnog nadzora nad radom izvršne vlasti“, kažu u Otvorenom parlamentu.
U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije Skupština Srbije je bila dužna da izabere novog poverenika za zaštitu ravnopravnosti do kraja avgusta 2020. godine. Takođe, novi Zakon o sprečavanju korupcije koji je usvojen pre godinu i po dana, a čija je primena počela 1. septembra 2020.godine, obavezao je Skupštinu da u istom roku izabere članove Veća Agencije za borbu protiv korupcije, koje je zamenilo dosadašnji Odbor ove nezavisne institucije.
„Kašnjenjem sa izborom članova Veća, odredbe novog zakona uz Skupštinu nije poštovalo i Ministarstvo pravde, koje je bilo dužno da raspiše javni konkurs za izbor članova Veća i Skupštini dostavi predlog kandidata, kako bi se postupak izbora članova Veća okončao do početka primene novog zakona. Istekom oba ova roka, Skupština Srbije prekršila je odredbe zakona koje je sama usvojila, te propustila da spreči kašnjenje sprovođenjem delotvornog nadzora nad organima izvršne vlasti koji učestvuju u procesu izbora Veća Agencije za borbu protiv korupcije“, dodaju u Otvorenom parlamentu.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) kaže da mi punih pola godine zapravo živimo u suspendovanoj državi.
„Zato što nemamo skupštinu, nemamo vladu, ministre koji rade svoj posao, pogotovu tu mislim na Ministrastvo za evropske integracije, ako smo već angažovani n aulasku u Evropsku uniju. Nemamo šefa pregovaračkog tima za pregovore sa EU, Oliveri Zekić je istekao ugovor u REM, Brankici Janković takođe na mestu poverenice za rodnu ravnopravnost. Mi imamo suspendovanu skupštinu, jer predsednik suspenduje skupštinu. Samoo zato što mu se tako hoće“, kaže Gavrilovi za Nova.rs i dodaje da skupština pod hitno mora da počne da radi.
„Skupština ima dve ključne funkcije – izradu zakona i kontrolu izvršne vlasti, Vlade i predsednika Srbije. Ko to radi svo ovo vreme? Aleksandar Vučić koristi svoju polovinu izvršne vlasti i tera svoje stranačje kolege da ćute i čekaju kad će im on reći: ajde sad možete u Skupštinu. To nije demokratsko društvo ni izbliza“, zaključuje Gavrilović za Nova.rs.
Osim usvajanja zakona, kasni se i sa izborom funkcionera nezavisnih institucija, trenutno nemamo ni Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ni novo Veće Agencije za borbu protiv korupcije koje je Skupština trebalo da izabere do kraja avgusta, kaže za naš portal Tara Tepavac, koordinatorka otvorenog poarlamenta.
„Skupština nije razmatrala ni izveštaje nezavisnih institucija za 2019. godinu, tek treba da usvoji zaključke tim povodom. U skupštinskoj proceduri na usvajanje čekaju i drugi važni akti poput odluke o usvajanju Izveštaja Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Poslanici u plenumu itekako imaju o čemu da raspravljaju, od načina na koji de Vlada nosi da pandemijom, rezultata koje nam preduzete mere donose, slučajeva koji su nedavno uzdrmali javnost poput reakcije policije na protestima početkom jula i prekomerne upotrebe sile protiv gradjana na protestima. Sve ove teme su na čekanju već mesecima, a u medjuvremenu stiče se utisak da smo svi zaboravili na Skupštinu, pa i ona sama na sebe“, objašnjava ona.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare