KRIK: Uglješa Mrdić kupio dva stana u Beogradu za mesec i po dana

Prošle nedelje je ministar finansija Siniša Mali izazvao veliko negodovanje u javnosti kada je izjavio da srpska porodica može da priušti da kupi par nekretnina. 

“Ako ste radili mukotrpno i kupili ste dva-tri stana za svoju decu, da ostavite deci za budućnost”, rekao je Mali što je izazvalo gnev javnosti jer je delovalo da ili nema dodira sa realnošću ili namerno ismeva građane Srbije.

Za Malog, koji se godinama nalazi u vrhu politike, posedovanje dva ili tri stana nije velika stvar – KRIK je ranije otkrio da je on kupio čak 24 stana u luksuznom bugarskom letovalištu. On nije usamljen slučaj – vredne nekretnine imaju i drugi ljudi iz najužeg kruga Aleksandra Vučića.

Kada je ovo rekao, Mali sigurno nije mislio ni na građane Srbije koji sa prosečnom platom od oko 1000 evra teško da mogu da priušte i jednu nekretninu. Na koga je onda mogao da misli Mali? 

U profil osobe koju je Mali opisao uklapa se nižerazredni funkcioner njegove stranke Uglješa Mrdić.

Mrdić, do skora nepoznat član Srpske napredne stranke, u razmaku od svega mesec i po dana sredinom ove godine, kupio je čak dva stana, otkriva KRIK.

Pre toga, Mrdić nije imao nijednu nekretninu.

Prvi stan je kupio 15. jula, a drugi 1. septembra ove godine, pokazuje dokumentacija koju je prikupio KRIK. Stanovi, prema proceni agencije za nekretnine koju je angažovao KRIK, zajedno vrede oko 170.000 evra.

Jedan stan je u beogradskom prigradskom naselju Kaluđerica, ima 34 metra kvadratna i vredi oko 70.000 evra. Drugi stan je na boljoj i skupljoj lokaciji – Zvezdari, ima 26 kvadrata i vredi 100.000 evra.

Nije poznato kako je Mrdić finansirao kupovinu stanova. 

Ni na jedan od njih nije upisana hipoteka, što ukazuje da nije podigao kredit kako bi ih kupio – već ih je platio u gotovini.

Pre kupovine stanova, pokazuju podaci Agencije za sprečavanje korupcije, nije imao nikakvu nekretninu koju je mogao da proda i tako finansira kupovinu. Prijavio je da poseduje ušteđevinu, ali nije poznato koliku.

Nije to mogao da uradi ni od plate. 

Stanove je kupio kada je bio narodni poslanik sa mesečnim primanjima od 220.000 dinara (oko 1.900 evra). Trebalo bi mu 90 plata da kupi stan, odnosno da više od sedam godina, svakog meseca, ceo ovaj iznos stavi na štednju.

Stanove je, ipak, kupio u periodu kada je od nepoznatog naprednjaka postao poznato ime u javnosti. Baš u godini pre nego što se častio nekretninama, Mrdić je dosta zadužio stranku. 

Poslednjeg dana oktobra prošle godine Mrdić je postavio šator na stepeništu Doma Narodne skupštine i počeo štrajk glađu – jer je tužilaštvo vodilo istragu protiv njegovih partijskih kolega.

Nakon toga je Skupštini Srbije predložio set izmena pravosudnih zakona nazvanih „Mrdićevi zakoni“ kojim se rad tužilaštva praktično stavlja pod punu kontrolu vlasti. 

Kako bi saznali od kog novca je kupio stanove i da li to ima veze sa njegovim aktivranjem u stranci, novinari KRIK-a su pozvali Mrdića. 

U telefonskom razgovoru rekao nam je da ulazi na događaj i da mu pitanja pošaljemo u poruci. Nakon toga više nije odgovarao na pozive niti je odgovorio na pitanja koja smo mu poslali na broj telefona, ali i na dostupne mejlove.

Ko je Uglješa Mrdić?

Uglješa Mrdić, poslanik Srpske napredne stranke od 2020, široj javnosti postao je poznat u novembru prošle godine kad je 11 dana štrajkovao glađu u šatoru na stepeništu Doma Narodne skupštine. 

Kako je tada rekao, na ovaj potez se odlučio jer je bio nezadovoljan radom tužilaštva. Tražio je hapšenje bivšeg predsednika Skupštine akcionara Infrastrukture Železnice Srbije Nebojše Bojovića i bivšeg izvršnog direktora te kompanije Milutina Miloševića zbog, kako je tvrdio, njihove odgovornosti za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine kad je stradalo 16 osoba, a jedna teško povređena.

Tokom štrajka Mrdića su u šatoru posećivali brojni funkcioneri SNS-a, ali i osuđivani kriminalci. Fotografija do koje je došao KRIK pokazuje da ga je posetio i Milan Ostojić Sandokan, u javnosti poznat kao vođa šabačkog klana koji je bio osuđen na 10 godina zatvora zbog naručivanja ubistva.

Mrdić je i nakon štrajka glađu ostao u centru pažnje javnosti. Skupštini Srbije predložio je set izmena pravosudnih zakona nazvanih „Mrdićevi zakoni“ kojim se rad tužilaštva praktično stavlja pod punu kontrolu vlasti. 

Da im je upravo to bio cilj, Mrdić je praktično sam priznao u intervjuu za K1 televiziju. Rekao je ds su zakoni doneti jer se deo tužilaštva i sistema otrgao od Srbije i pokušao obojenu revoluciju.

„Udarili su na državu. Zato što su krenuli sa hapšenjem ministara iz SNS-a. Zato što su hteli, na kraju, da uhapse predsednika Vučića, da budemo otvoreni. Krenuli su da hapse ljude, hteli su da sprovedu obojenu revoluciju do kraja i da sruše državu“, izjavio je tada Mrdić.

Zakoni su usvojeni, ali su izmenjeni nakon kritike stručne javnosti, ali i Evropske unije, koje su ih ocenile kao udar na nezavisnost pravosuđa.

Doktor nauka sa prosekom 6,63

Mrdić se predstavlja kao doktor ekonomskih nauka, ali u svojoj zvaničnoj biografiji nije naveo kada i gde je diplomirao i doktorirao. 

Mediji su ranije otkrili da je studirao 13 godina, a prosečna ocena sa kojom je završio osnovne studije je 6,63, otkriva KRIK.   

Pravni fakultet u Beogradu je za KRIK naveo da je Mrdić bio samofinansirajući student od 1998. do 2002, kada je izgubio status studenta jer nije upisao narednu, treću godinu u predviđenom roku. Potom se prebacio na privatni Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu na kome je poslednji ispit položio 2011. godine, rečeno je na fakultetu za KRIK. 

U SNS-u Mrdić je od osnivanja, a pre toga radio je kao novinar u više medija među kojima su i prorežimski nedeljnik „Pečat. 

„Kada sam se učlanjivao u SNS sedeo sam sa Aleksandrom Vučićem u njegovoj kancelariji. Rekao sam mu da mi treba jedna velika usluga. Da mi da pristupnicu, jer hoću da krenem sa njim u stvaranje i jačanje tada tek formirane Srpske napredne stranke“, ispričao je Mrdić za prorežimski tabloid Alo  2021. godine.     

Mrdić po raznim osnovama mesečno prima više od 220 hiljada dinara. Između ostalog, za davanje pravnih saveta u Institutu za puteve mesečno dobija 95.000 dinara, a kao predavač na Beogradskoj akademiji poslovnih i umetničkih strukovnih studija 43.500.

Od 2018. godine predsednik je odbora direktora Akcionarskog društva „Putnik” koje je oduzeto od narko-bosa Darka Šarića zbog sumnje da ga je kupio novcem zarađenim od šverca kokaina. Nije poznato koliko novca dobija na ime ove funkcije.