Učesnici protesta iz ’96: Mladi da pronađu cilj svoje borbe

Politika 03. maj. 202019:58 > 20:03
Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Mladi učesnici protesta moraju da ostanu istrajni u svom buntu i da definišu cilj pravljenja buke sa balkona i prozora, kako bi se demonstracije, nakon ukidanja zabrane okupljanja, iz domova preselile na ulice, poručuju učesnici identičnog protesta iz 1996. godine.

Za iskusnije učesnike protesta, buka sa balkona i prozora je svojevrsan povratak u prošlost. Iako sa nostalgijom, većina njih na ponavljanje istorije gleda sa zebnjom, navodeći da energija nije ista i da je prethodno „šerpovanje“, za razliku sadašnjeg, bilo na talasu velikih demonostracija usmernih protiv režima Slobodana Milioševića. Ipak, oni su saglasni u oceni da postoji mogućnost da protest „Bukom protiv diktature“ preraste u masovniji protest i da je najveća odgovornost na mladim učesnicima.

Boris Belingar  imao je 40 godina kad je poslednji put udarao u šerpe i pravio buku. On smatra da bi bilo lepo ukoliko bi  današnje „šerpovanje“ predstavljalo povratak u prošlost.

„To bi značilo da se diktatoru bliži kraj. Danas nemam taj osećaj, tada su i energija i nada, a pokazalo se i realna šansa, bile mnogo veće.  Današnjim stavaraocima buke bih preporučio da istraju i da ne odustaju. Moraju da se naoružaju strpljenjem i pozitivnom energijom, kako bi se spremili za prave proteste, koji se odvijaju na ulicama. Ovo je dobro zagrevanje za to“, rekao nam je Boris.

Foto: Privatna arhiva

Aleksandra Bosnić Đurić imala je 29 godina kad je poslednji put protestovala lupajući u šerpe. Ona je istakla da je važno da mladi, koji danas učestvuju u protestima, poštuju svoje građanske slobode i da njihovi životi ne mogu da budu dobri ukoliko žive u državi koja ne poštuje njihova prava.

Foto: Privatna arhiva

„Mislim da je svaki protest do sada imao svoj efekat. Ja sam se suočavala sa dva autoritarna režima, to su Miloševićev i sada ovaj na čijem je čelu Aleksandar Vučić. Demonstriranjem nezadovoljstva svaki put se osvaja po jedno polje slobode, koja nam je sada dragocenija nego ikad. Poručila bih mladima da ne odustaju, jer je ovde reč o njihovim životima i budućnosti. Ovo je njihova zemlja i oni moraju da imaju razloga da je vole“, istakla je ona.

Đorđe Stevanović imao je 40 godina kada je prvi put protestovao udarajući u šerpe. Kako navodi, očigledno je da ljudi koji su tada demonstrirali nisu završili započet posao i da je stoga važno ovoga puta istrajati do kraja u protestu.

Foto: Privatna arhiva

„Moja genracija, koja je morala da obezbedi lepšu budućnost svojoj deci i unucima, nije do kraja odradila ono što je trebalo. Mi smo krivi za ovakvo stanje, jer nismo dovoljno kontrolisali one kojima smo prepustili da vladaju i da nam uređuju život. Mladima bih poručio da se aktivno uključe u politički život i da ovaj protest bude početak stvaranja kontrole nad onima koji su delegirani kao njihovi predstavnici u vlasti. Ovaj protest treba da ih podstakne da se uključe u društveni život i da počnu da uređuju državu“, smatra Stevanović.

Mikloš Biro iz Novog Sada imao je 50 godina kad su se prvi put održali protesti, a današnjim učesnicima protesta je poručio da moraju da pronađu cilj i da sačuvaju energiju koja je nastala.

Foto: Privatna arhiva

„Moj savet njima je da ostanu uporni i da ne odustaju lako. Naš bunt je trajao 80 dana i izvojevali smo pobedu devedesetih godina, koja je kasnije omogućila pad Slobodana Miloševića. Ovo jeste demonstracija bunta, ali mladi učesnici, nosioci energije protesta, moraju da pronađu njegov cilj“, navodi on.

Nataša iz Beograda ističe da je ovakav vid borbe, koji je demonstriran sa balkona i prozora, neophodan, kako bi se ostvarila veća sloboda. Ipak, ona ističe da kod nje postoji strepnja da li će ljudi istrajati u demonstraciji svog bunta.

„Toga se plašim, jer situacija nije ista kao nekad. Mnogo je veća odlučnost bila pre više od 20 godina. Mladi moraju da ostanu hrabri, istrajni i da uđu u mozak onih koji su sada na vlasti. Jedino tako mogu da ostvare neki rezultat“, rekla je Nataša, koja je za vreme prethodnih demonstracija imala 27 godina.

Pedijatar u penziji, Ruža Blagojević, navodi da je to što se ponovo demonstrira na način kao nekad, najbolji dokaz da se u Srbiji prošlost vraća. Ona ističe da je važno da mlađi učesnici protesta pronađu način kako da bunt iz svojih domova prenesu na ulice.

„Svi danas očekuju da neko drugi protestuje za njih. Ako želimo da se stvari promene, moramo da pronađemo način da se ova energija, čim se otvori mogućnost za okupljanje na otvorenom, prenese na ulice. Do tad je u redu protestovati sa balkona i prozora. Ipak, ljudi moraju da shvate da ovakav vid protesta nije dovoljan ukoliko se zadrži samo na izražavanju bunta iz sopstvenog doma“, zaključuje ona.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ružica Vemić iz Pančeva imala je 35 godina kad je 1996. godine protestovala poslednji put sa svog balkona, udarajući u šerpu. Ona navodi da su devedesetih protesti bili mnogo žustriji, zbog toga što su mladi danas manje zainteresovani za politiku.

Foto: Privatna arhiva

„Moja poruka za njih je da moraju više da budu okrenuti borbi za svoju bolju budućnost ali da moraju, takođe, da prate političare jer imaju više iskustva. Život svih nas ipak zavisi od politike, te ih ja pozivam da se aktivnije uključe u rad političkih stranaka i da pokušaju da te svoje akcije pretvore u političke zahteve. Lupanje u šerpe jeste vid političke borbe, ali mora da bude artikulisano i da ima svoj konačan cilj. Na njima je da se bore za svoje bolje sutra, a na nama da ih podržimo i da im u tome pomognemo“, istakla je ona.

Podsetimo, prethodnih večeri građani su sa svojih balkona i prozora, u okviru protesta “Bukom protiv diktature”, iskazivali svoje nezadovoljstvo zbog mera zabrane kretanja i činjenice da su u našoj zemlji na snazi najrigoroznije mere u okruženju. Ovi protesti organizuju se od 26. aprila, svake večeri u 20.05 časova.

Komentari

Vaš komentar