0
Skupština Crne Gore usvojila je juče Rezoluciju kojom se između ostalog zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici. I srpski Krivični zakonik predviđa zatvorske kazne za negiranje genocida i ratnih zločina, ali ne i za one koji su potvrđeni presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, a koje se odnose na zločine počinjene na prostoru bivše SFRJ. To znači da u Srbiji nije zabranjeno negiranje genocida u Srebrenici, ali bi onaj ko osporava zločin u Kongu mogao da ide u zatvor.
Srbija je 2016. izmenila Krivični zakonik u delu koji se odnosi na genocid i ratne zločine, što je bila naša obaveza prema Savetu Evropske unije. Novim zakonskim odredbama predviđena je kazna zatvora od pet meseci do šest godina za sve one koji negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine.
Međutim, ove odredbe odnose se samo na na pravosnažne presude domaćih sudova i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji je osnovan 2002. godine po Rimskom statutu, ali ne i na presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde koji je odlučivao o genocidu u Srebrenici.
“Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”, piše u Krivičnom zakoniku.
Kako su ranije pisali mediji, do 2016. godine Međunarodni krivični sud u Hagu doneo je samo jednu presudu – u vezi sa zločinima u Kongu, što praktično znači da oni koji negiraju zločine u toj afričkoj državi mogu biti kažnjeni zatvorskom kaznom.
Srpski zakon dozvoljava negiranje genocida u Srebrenici, budući da ni domaći sudovi nisu izrekli nijednu kaznu za taj zločin, ili bilo kojeg drugog zločina koji je potvrđen presudom Haškog tribunala.
Kako je „Blic“ tada preneo, Nela Kuburović, ministarka pravde u vreme kada je usvojena ta zakonska odredba, rekla je da Srbija na taj način ispunjava obaveze iz odluke Saveta EU, kojom je propisano da svako negiranje genocida koje je predviđeno Statutom Međunarodnog krivičnog suda predstavlja krivično delo.
Na pitanje da li to znači da negiranje genocida u Srebrenici neće biti kažnjivo, Kuburović je odgovorila: „To nisam rekla, ali sam precizirala na koje odluke se odnosi ovaj zakon“.
Srpska Deklaracija o Srebrenici
Skupština Srbija je inače u martu 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, u kojoj se eksplicitno ne pominje genocid, ali se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde.
U tom dokumentu između ostalog piše da Narodna skupština “najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde…”, kao i da “izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država s teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda”.
Podsećamo, Crna Gora sinoć je usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kojom se potvrđuje da je u tom mestu počinjen genocid u julu 1995. godine, u kojem je stradalo više od 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti. Skupština Crne Gore Rezolucijom osuđuje izjave, postupke i politike koje negiraju ili dovode u pitanje da se u Srebrenici desio genocid, a 11. jul se proglašava Danom sećanja na žrtve Srebrenice, prenela je RSE.
„Zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici. Potvrđuje se rešenost države Crne Gore da u budućnosti spreči genocid i druge ozbiljne zločine“, piše u Rezoluciji.
Ovakva odluka Crne Gore izazvala je oštre reakcije najviših predstavnika vlasti u Srbiji. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je čak predložio pravljenje praktično „crne liste“ i zabranu ulaska u Srbiju za one koji su izglasali rezoluciju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
