U kosovskom dijalogu iz senke vreba i Medlin Olbrajt

Nakon dugo vremena, Medlin Olbrajt, koja se svojevremeno zalagala za bombardovanje Srbije, ponovo se našla u centru pažnje srpske javnosti. Povod je bio njen govor u Predstavničkom domu SAD, gde je tema bila pristup buduće američke administracije na čelu sa Džoom Bajdenom prema Zapadnom Balkanu.Olbrajt se tada osvrnula i na dijalog Beograda i Prištine. Ona je rekla da Srbija ne bi trebalo da "onemogućava" proces "razvoja državnosti Kosova", a na pitanje o pregovorima dve strane, ona je navela da bi nova američka administracija morala da ima u vidu da nisu svi u Srbiji saglasni sa politikom i potezima koje povlači predsednik Srbije Aleksandar Vučić."Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo", rekla je Olbrajtova.O tada se u javnosti spekuliše da bi bivša državna sekretarka SAD mogla da bude deo američkog tima koji će u Briselu biti uključen u pregovore Beograda i Prištine, a pojedini analitičari bliski kosovskoj strani, poput američkog profesora Danijela Servera, to iznose i kao tvrdnju.

O mogućnosti da upravo ona bude uključena u dijalog, novi srpski ambasador u Vašingtonu i bivši direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je za "Politiku" da Srbija nije u poziciji da bira sa kim će pregovarati.A kako bi izbor Medlin Olbrajt mogao da utiče na pregovore Beograda i Prištine i koliko bi to moglo da promeni poziciju Srbije u tim pregovorima?Diplomata Srećko Đukić navodi za naš portal da ne misli da bi Olbrajt mogla voditi pregovore, ali da može da poveruje da bi ona mogla "stoji iza zavese", da bude konsultant ili savetnik.

"Ona je već u Kongresu dala platformu za te pregovore. Ona ništa radikalno nije rekla i nije bila originalna. Čak u odnosu na ono kako je Srbi pamte, bila je meka", zaključuje Đukić.On je podsetio da je Olbrajt bila državna sekretarka SAD i da ne stoji da bi se tako jaka ličnost mogla "upotrebiti" kao operativac u tom dijalogu. Upitan da li bi se pod njenim uticajem pristup SAD prema Srbiji mogao promeniti i da li bi Beograd mogao da trpi značajno jači pritisak nego do sada, Đukić navodi da ako je suditi po istupu Olbrajt u Kongresu, pristup SAD mogao bi da bude umeren."Mislim da će nova administracija postaviti sebi za zadatak da se pitanje Kosova više ne odlaže nego da što pre bude rešeno. Mislim da je 'voda došla do poda' i da se to pitanje više neće odlagati", smatra on.

Ni bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić ne veruje da bi Olbrajt mogla da se nađe u američkom timu u Briselu koji bi posredovao u dijalogu Beograda i Prištine."Olbrajt bi mogla da bude eventualno Bajdenova savetnica za globalna pitanja. Nije logično da bivša državna sekretarka učestvuje kao posrednik u dijalogu", kaže Vujačić za Nova.rs."Odvratni Srbi"; "Srbi su izvanredan narod"Olbrajt je poznata kao jedna od najvećih zagovornika bombardovanja Srbije i nezavisnosti Kosova, iako je odrasla u Beogradu. Prvu godinu života provela je upravo u srpskoj prestonici, u vreme kada je njen otac Josef Korbel bio ataše za štampu pri ambasadi Čehoslovačke u Beogradu.U Beograd se vraća kada Korbela postavljaju za ambasadora. Kao dete diplomate živela je u prostoranoj kući u Bulevaru kralja Aleksandra, svega nekoliko stotina metara od Narodne skupštine.Njeni roditelji trudili su se da što pre nauče jezik domaćina, pa otuda i Olbrajt dobro govori srpski.Kako je preneo "Danas", mediji su pisali da je u jeku bombardovanja pokušala da preko američkog radija Slobodna Evropa na srpskom objasni ovdašnjim slušaocima da "Amerikanci ne mrze Srbe", a bilo je i tumačenja da je NATO intervencija bila njen privatni rat protiv Srbije.Kada je šest godina kasnije, povodom promocije njene knjige "Madam sekretar" upitana da li bi 1999. postupila drugačije, rekla je da bi "zauzela mnogo tvrđi stav prema Miloševiću", te da je "ponosna na mnoge svoje poteze".

"Bila sam ambasador u UN tokom rata u Bosni kada je svet presporo reagovao i kada je usvajanje Dejtonskog sporazuma zavisilo od Miloševićeve dobre volje. Pomno sam pratila situaciju na Kosovu, gde se odigravalo etničko čišćenje, ubijanje…", rekla je tada bivša državna sekretarka SAD.Pamti se i njena rečenica "odvratni Srbi", koju je izgovorila 2012. na promociji knjige "Praška zima" u glavnom gradu Češke nakon provokacije grupe prosrpski orijentisanih Čeha, da bi nepunih mesec dana kasnije na promociji u Hagu Srbe nazvala "izvanrednim narodom, sa značajnom istorijom".Osim što se zalagala za nezavisnost Kosova, javnosti su za oko zapale i njene poslovne aktivnosti na KIM."Olbrajt grupa" je navodno zaradila desetine miliona dolara od prodaje kosovske telefonske kompanije "Ipko", koju je privatizovala, slovenačkom operateru "Telekom Slovenija".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram