Do prevazilaženja krize između Beograda i Prištine, koja posladnjih dana doživljava svoj vrhunac, vode tri zahteva. Prvi zahtev je da se prihvati francusko-nemački predlog kao okvir za pregovore, što je Nova.rs ekskluzivno objavila i što je okvir koji je prihvatila i sama EU, o čemu je govorio šef evropske diplomatije Žozep Borelj. Drugi zahtev vezan je za popuštanje Kurtija, odnosno odluke o preregistraciji vozila i treći je povratak Srba u kosovske institucije. Ono što je glavni "kamenčić u cipeli" dogovora dve strane je trenutno pitanje Zajednice srpskih opštine (ZSO).
Odnosi Srbije i Kosova bili su u fokusu rasprave posvećene prilikama na Zapadnom Balkanu, na sastanku ministara inostranih poslova zemalja članica EU koji je održan u ponedeljak.
Borelj je potvrdio da je Srbiji i Kosovu predao predlog za rešenje nastale krize.
„Moramo da nađemo izlaz za ovu krizu. Izneli smo predlog za izlazak iz krize, oni treba da ga razmotre. Radi se dobrom rešenju“, izjavio je Borelj.
Dodatno, on je istakao da su „strukturalni plan EU za normalizaciju odnosa i uklanjanja stralnih kriza“ podržale su Nemačka i Francuska, Beograd i Priština još uvek nisu ni prihvatili, ali ni odbili.
„Sad smo suočeni s novom krizom iduće nedelje“, kad treba da stupi odluka Prištine da se uvedu nove automobilske tablice za kosovske Srbe, rekao je visoki predstavnik Unije, naglasivši da „ta veoma opasna kriza“ mora da se prebrodi i da rade na tome da se izbegne veliki sukob, u času kad na severu Kosova nema policije, nema sudova i postoji vakuum institucija.
Ono što je u ovom trenutku evidentno je da su od strane međunarodne zajednice postavljena tri ključna zahteva pred Beograd i Prištinu, kako bi konačno bio postignut dogovor o prevazilaženju krize između dve strane. Ono što je jedino u ovom trenutku sputava dve strane da konačno naprave određeni kompromis, tj. dogovor jeste formiranje Zajednice srpskih opština – Beograd na ovome insistira pre bilo kakvog dogovora, dok je za Prištinu pomenuta zajednica neprihvatvljiva.
Iako je bilo više probnih balona, te raniijih predloga o dogovoru dve strane, poslednji francusko-nemački predlog naišao je na šire prihvatanja međunarodne zajednice. Prva tačka međunarodnog predloga za izlazak iz sadašnje krize je da „obe strane moraju da potvrde svoju privrženost francusko-nemačkom planu i da se obe strane vrate pregovorima“.
Ovakav predlog koji su podržale zemlje Kvinte podrazumeva da će francusko nemački predlog biti jedini okvir u okviru kojeg će se pregovarati.
Deo ovog predloga, koji je ekskluzivno objavila Nova.rs podrazumeva da će Кosovo i Srbija razvijati normalne, dobrosusedske odnose međusobno zasnovane na jednakim pravima, te da će se rukovoditi zajedničkim težnjama ka članstvu u EU.
Dodatno, Кosovo i Srbija polaze od pretpostavke da nijedna od dve strane ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi niti delovati u njeno ime. Кosovo i Srbija će promovisati mirne odnose na Zapadnom Balkanu i doprineti regionalnoj bezbednosti i saradnji u Evropi.
Mnnogi spominju da će 21. novembar biti dan “D” kada je reč o konačnoj odluci o preregistraciji vozila sa srpskim registracijama na kosovske. Kurti je ranije izjavio da će upravo ovaj datum biti rok nakon kog će biti kosovska policija krenuti da kažnjava naše građane.
SAD, EU, ali I kosovski opozicioni političari poput Ramuša Haradinaja apelovali su na Kurtija da odloži odluku oko kažnjavanja srpskih državljana koji imaju KM tablice.
Da je Kurti “težak” pregovarač govorio je i Aleksandar Vučić koji nije bio optimističan da po pitanju dogovora. Sada je na potezu međunarodna zajednica koja će pokušati da privoli Kurtija da napravi određeni ustupak koji će vratiti pregovore na neki normalniji kolosek.
Budući da su Srbi napustili sve kosovske institucije, potencijalni sporazum Beograda i Prištine vraćen je na period pre potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine. To nikako nisu dobri preduslovi za dogovor, zbog čega zajednica traži da se Srbi vrate u kosovske institucije.
U ovom trenutku deluje daleko da od toga da će se oni vratiti, budući da su poslednje informacije da će predstavnici Srpske liste bojkotovati sledeće izbore koje je raspisala kosovska predsednica Vjosa Osmani.
Srpska strana traži da se osnuje ZSO, jer samo to nije ispunjeno u okviru Briselskog sporazuma, nakon čega će se vratiti u institucije.
Upravo je ZSO glavna tačka sporenja, jer je ono za srpsku stranu uslov za dalje pregovore, dok kosovski zvaničnici smatraju ovakav predlog neprihvatljivim. Iako su stavili potpis na ovaj dokument, sada govore nije moguće praviti ovakvu etničku asocijaciju na njenoj teritoriji.
Srbija napominje da ne dolazi u obzir da se ZSO formira u nekoj dalekoj budućnosti, jer je to potpisano još 2013. godine.
Podsetimo, međunarodni pravni eksperti tvrde da su pronašli način kojim bi Zajednica srpskih opština mogla da bude implementirana u važeći kosovski ustav.
Novi predlog, koji predlažu međunarodni pravni eksperti ne podrazumeva u napred osnivanje ZSO po etničkom principu, već usvajanje zakona po kojem bi opštine mogle da se udružuje same po svom nahođenju. Na taj način, Kurti bi bio zadovoljan jer ne bi bilo etničke koherentne celine u vidu ZSO, ali jednostavno četiri opštine mogu da se udruže.
Zakon bi podjednako važio za sve opštine podjednako, bez obzira da li su to četiri opštine sa srpskom većinom. Sve što bi bilo potrebno jeste volja opštine da uđe u asocijaciju, odnosno saradnju sa drugom.
Bonus video: Rakić – Nijedno Vučićevo rešenje za Kosovo nam nije prihvatljivo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare