4
Samo u proteklih desetak dana nekoliko stručnjaka i političara iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država govorilo je za srpske medije protiv rudarenja litijuma u Srbiji, uprkos naporima SNS vlasti da uveri građane da je ovaj projekat dobar.
Ponovna kampanja SNS vlasti kada je reč o rudarenju litijuma u Srbiji traje već skoro tri meseca. Najjači zagovornici otvaranja rudnika Rio Tinta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, gotovo svakog dana pokušavaju da uvere građane u bezbednost i koristi od eksploatacije litijuma u našoj državi.
Tako je, recimo, predsednik Vučić nedavno promenio pristup u promovisanju rudarenja, te je od najvećeg lobiste rudnika ide ka tome da postane najveći branitelj prirode. Razlog za to može biti samo jedan, a nema veze sa brigom o životnoj sredini i zdravlju građana – poboljšanje sopstvenog rejtinga.
Naime, on je nedavno otputovao u Ljuboviju, gde je pozvao Rio Tinto da „garantuje čiste vode, čist Jadar, čistu Drinu, da deponija bude dobro zaštićena zbog čvrstog otpada, da se pruže odgovori ljudima kako za poljoprivredno zemljište, tako i za šumu“. Odmah je prihvatila igru i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja je Vučića praktično predstavila kao branioca eksploatacije, i izjavila da je predsednik Srbije praktično postavljao najteža pitanja predstavnicima Rio Tinta kako bi zaštitio građane Srbije.
U korist rudnika litijuma prethodnih nedelja govorili su i nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, čak i američki ambasador Kristofer Hil.
Međutim, i iz Evropske unije i iz Amerike u prethodnih nekoliko dana do srpske javnosti stigli su glasovi političara i uglednih profesora koji misle sasvim suprotno – da rudnik litijuma u Srbiji nije dobar projekat, te da treba ispoštovati želje građana koiji se tome protive.
PROČITAJTE JOŠ....
4
0
6
Tako je predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu Edvard Džozef nedavno za N1 izjavio da ne razume strategiju Sjedinjenih Američkih Država prema pitanju litijuma i kritikovanja demonstranata koji su protiv rudarenja, zato što je jasno da prepreka nisu srpske vlasti, već građani koji ne žele rudnik u svojoj državi.
„Prepreka projektu Rio Tinta su građani, to smo videli na poslednjim protestima. Građani ne žele rudnik. Prepreka ne leži u srpskim vlastima, već što je narod zabrnut zbog životne sredine, te ne razumem strategiju kritikovanja demonstranata. Time što Amerika kritikuje demonstrante, vređa te ljude, ljude koje treba da privuče sebi. Amerika i Nemačka i drugi moraju da pruže garancije građanima, ne da ih kritikuju. To je čudna strategija i ja je ne shvatam“, rekao je Džozef, komentarišući i izjavu američkog ambasadora Kristofera Hila koji je nedavno rekao da su protesti protiv litijuma udaljavanje od Zapada.
Govoreći o iskopavanju litijuma kandidat socijaldemokrata za kancelara Austrije Andreas Babler rekao je u intervjuu za naš portal da nedavni rezultati istraživanja pokazuju da se efikasne i pristupačne baterije mogu proizvoditi i bez kritičnih sirovina kao što su litijum ili kobalt.
“Veliki deo litijuma koji se koristi u EU trenutno potiče iz Kine. U principu, ekonomske zavisnosti mogu da naruše ekonomsku suverenost EU, kao što pokazuje zavisnost od snabdevanja energentima iz Rusije. Stoga bi trebalo podržati sporazume i projekte koji smanjuju zavisnosti Evrope, promovišu otpornost i unapređuju ekološku transformaciju”, izjavio je on.
Babler je dodao da, pre svega, “prioritet treba dati razvoju i proširenju cirkularne ekonomije, kao i istraživanju i razvoju novih tehnologija i procesa za skladištenje energije”.
“Nedavni rezultati istraživanja pokazuju da se efikasne i pristupačne baterije mogu proizvoditi i bez kritičnih sirovina kao što su litijum ili kobalt. Međutim, vađenje tih sirovina bi trebalo da bude odobreno samo ako je njihova implementacija u skladu sa standardima EU, kako je navedeno posebno u Zakonu o kritičnim sirovinama, u obavezama preduzeća u vezi sa lancem snabdevanja i međunarodnim radnim standardima”.
“Ovo se odnosi na sve osetljive oblasti, npr. oblasti sa velikim resursima podzemnih voda ili morsko dno. Takođe je važno pridržavati se Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu i Direktive o odgovornosti za životnu sredinu, koja stvara okvir za primenu načela „zagađivač plaća“. Procene uticaja na životnu sredinu moraju se zasnivati na tačnim, adekvatnim i pouzdanim podacima. To do sada nije bio slučaj”, izjavio je Babler za Novu.
Još jedan stručnjak koji govori protiv rudarenja litijuma u Srbiji dolazi nam iz Austrije. Naime, Florijan Biber, politikolog i profesor Univerziteta u Gracu u Austriji za Radar je prokomentarisao kako u ovom slučaju nemački kancelar Olaf Šolc pokušava da ojača ekonomiju svoje zemlje.
„Kao što je Angela Merkel tolerisala Viktora Orbana, jer nemačka automobilska industrija dobro radi u Mađarskoj, tako je i sada Olaf Šolc odlučio da podrži Vučića kako bi litijumom iz Srbije ojačao ekonomske interese svoje zemlje, ali i smanjio zavisnost od Kine”.
“Naravno, u nemačkoj Vladi će ubediti sebe da problemi možda i nisu toliko veliki – mada bi Zeleni trebalo da razmišljaju makar o njihovim transnacionalnim implikacijama – možda i razmišljaju kako će se smanjenje zavisnosti od Pekinga pozitivno odraziti i na Srbiju… a tu je i narativ da će projekat Jadar Srbiju privezati za Zapad, a udaljiti je od Rusije i Kine. Mislim da je to pogrešno“, smatra Biber.
Prema njegovim rečima, podrška projektu Jadar je tragična greška Evropske unije.
„Mnogo puta sam prisustvovao situacijama u kojima su političari bili više zabrinuti za rezultate nekih pokrajinskih ili lokalnih izbora nego što su razmišljali strateški. Cena podrške projektu Jadar će biti velika – prvo, gurate ljude u Srbiji i u regionu dalje od EU, jer poručujete da vam je više stalo do ruda nego do ljudskih života, drugo, dajete podršku autokrati koji ima uticaj na dešavanja u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji”, rekao je on i dodao da će biti “moćniji i opasniji, što nije dobro ni za samu EU“.
Podsetimo, naučnici iz Srbije već duže vreme izveštavaju koje su sve negativne posledice rudnika litijuma kod nas.
Tako je Biološki fakultet potvrdio ono što se već godinama nagađalo u naučnoj javnosti da je još u studiji koju je još 2020. godine uradio za kompaniju “Rio Sava”, kćerku firmu “Rio Tinta”, ukazao na negativne posledice otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra i predložio da se odustane od tog projekta.
Na području na kom bi bile kopane podzemne jame i gde bi se otvarala rudarska postrojenja, sada su naselja, plodna zemlja, šume, potoci i reke Korenita i Jadar, ali i niz zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta. Sve je to, naravno, ugroženo.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare