Trebješanin: Hvala na pitanju, dobro sam

Inače, ovo mi je treće vanredno stanje u Srbiji, pa imam iskustva. Prethodna dva su bila 1999. i 2003. godine. I u svetu je stanje sa korona virusom (KV) negde mnogo gore, na primer Italija, Španija, a negde bolje kao u Crnoj Gori – kaže za Danas psiholog Žarko Trebješanin.Na pitanje da li mu teško pada samoizolacija jer spada u kategoriju najugroženijih građana, Trebješanin odgovara da se oseća dobro, uobičajeno."Tek sada kada je stigla naredba da sedim kod kuće, primetio sam da sam ja već decenijama u samoizolaciji. Sedim, čitam, pišem (izlazim samo u kupovinu i tek ponekad se sastajem sa prijateljima)", rekao je Trebješanin.Kaže da prati situaciju iz više izvora i da se trudi da uoči neke tendencije i pravilnosti u širenju virusa."Nisam previše zabrinut, ali i ne mislim da sve je ovo bezazleno i da se treba ponašati neozbiljno i prepotentno. Pokazalo se da KV nije baš tako smešan virus. Naravno, zdrav humor je dobrodošao, ali to nije isto što i potcenjivanje smrtonosnih posledica virusa i junačenje bez pokrića, naročito kada je reč o ekspertima i političarima koji imaju posebnu odgovornost u ovoj situaciji. Mere zaštite moraju se preduzimati blagovremeno i odlučno", poručio je psiholog.On je naveo da primećuje da raste broj SMS poruka, video-klipova i objava na društvenim mrežama gde se ljudi na duhovit, šarmantan način bore sa zastrašujućim virusom i sa svojim strahovima."Naravno, ima tu i ne baš pametnih i ne baš ukusnih šala, ali to je kao u svakom stvaranju, svuda ima i kukolja. Jednog dana, kada sve ovo prođe, možda će neko napraviti antologijski izbor humora na temu korone. Nisam prorok, ali verujem da će i ova pošast proći za neka dva-tri meseca. Neće nikome biti lako, ni lekarima, ni apotekarima, prodavcima, učenicima i studentima. A ni novinarima i čitaocima. Kako praviti novine kada više nema rubrika: spoljna politika, unutrašnja politika, kultura, sport, pa čak ni hronika. Postoji samo zdravstveni bilten – zaraženi i umrli", smatra Trebješanin i dodaje da "ovo sumorno vreme 'prinudnog odmora', prisilnog mirovanja i izolacije, valja sagledati i kao mogućnost, jedinstvenu priliku da završimo neke poslove, da pročitamo nešto za svoju dušu i da malo više budemo sa porodicom, ali i – sami sa sobom".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram