"Trebalo je najpre dobiti saglasnost građana": Ivo Visković objašnjava da je sve potpisano sa Šolcom i EU sada međunarodna obaveza

U Beogradu je danas potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila. Predstavnici vlasti u Srbiji najavljivali su dijalog o pitanju iskopavanja litijuma, ali je nemački kancelar Olaf Šolc izjavio da je odluka o tome već doneta.

“U međunarodnom pravu važi jedan princip da ono što kažu predsednik države, predsednik vlade i ministar spoljnih poslova obavezuje državu i da partneri nisu dužni da proveravaju da li su oni za to ovlašćeni ili ne. U tom pogledu ovo je već međunarodna obaveza Srbije i mislim da ovo treba uzeti veoma ozbiiljno”, rekao je za N1 Ivo Visković.

Dodao je da bi “sa naše strane bilo jako neodgovorno ako bi se to zanemarilo”.

“Međunarodni ugled zemlje i ekonomska saradnja sa partnerima veoma bi zavisili od toga da li bi se u ovom slučaju njihovo poverenje izigralo”, ocenio je Visković.

On je kazao da je jasno da je pitanje litijuma i sporazumi koji su danas potpisani od velikog značaja za Nemačku.

„Kao diplomata sam uočio da je to od velikog značaja, jer se nemački kancelar ne upućuje bilo gde, a pogotovo ne ovako hitno, ako to nije od prvenstvenog interesa za Nemačku. Za mene je to razumljivo, jer znam da je autoindustrija jedna od ključnih grana, ako ne i najvažnija u industriji Nemačke tj. ukupnog društvenog proizvoda“, rekao je za N1 Ivo Visković.

On je objasnio će autonidustrija u budućnosti zavisiti od električnih automobila.

“U tom pogledu litijum je danas još uvek bitna komponenta, jer nema boljih rešenja, iako se stalno piše da su bolja rešenje na vidiku“, rekao je Visković.

Dodao je da mu se kao građaninu ne dopada kako se u Srbiji odvijao proces u vezi sa litiijumom i da je za dogovore koji su danas postignuti najpre trebalo tražiti saglasnost građana Srbije.

“Ono što mi nije drago, to mislim kao građanin, je što je to urađeno inicijativom predsednika Srbije, bez prethodne saglasnosti unutar zemlje. Jer, kao što vidimo, u ovom trenutku značajan deo javnosti protestuje, plaši se zagađenja i posledica toga. Mislim da je najpre trebalo da se o tom pitanju postigne saglasnost na unutrašnjem planu, pa tek onda da se traži saglasnost međunarodnih partnera. Ovako ispada kao da je sve ovo jedan veliki PR u korist projekta i onda ljudi sumnjaju da iza toga stoji korupcija, novac, ali to ne mora da bude tako, već može da bude pitanje ubeđenja samog predsednika“, naglasio je Visković.

On je rekao da je neophodno da se o pitanju litijuma u Srbiji pokrene „konstruktivni društveni dijalog“, jer bi u suprotnom moglo da dođe do „sukobljavanja unutar društva“.

EU nije odustala od Srbije

Visković je ocenio da EU nije odistala od Srbije i da je za spor tok evropskih integracija odgovorna pre svega Srbija.

“Mislim da EU nije odustala, pogotovo imajući u vidu da su to rekli političari kao što su nemački kancelar ili potpredsedik Evropske komisije; nisu došli ovde da nas lažu. Obojica su rekli da će podržavati put Srbije ka EU. Ali, to zavisi i od nas…Tako da mislim da ovom trenutku mi kao društvo treba da se između sebe razumemo da li želimo u EU. Mi smo do sada više nego EU bili krivi što taj proces ide sporo“, naveo je Visković.

Moguće da će Vučić dobiti većinsku podršku

Ivo Visković je kazao da veruje da će, i u slučaju da građani Srbije ne promene stav u vezi sa iskopavanjem litijuma, a rudnik bude otvoren, Aleksandar Vučić to uspeti da reši, pošto se i ranije, u sličnim situacijama, pokazalo da je za to sposoban.

“Pokazao se ranije kao veoma sposoban da i najosetljivija pitanja preokrene u svoju korist, na načine koji po meni nisu uvek prihvatljivi. Ali naravno, u politici se smatra da cilj opravdava sredstva i on se time itekako služi. Mislim da je važno kako će se ponašati opozicija. Razjedinjena neće uspeti da mu se suprotstavi i mislim da će u tom slučaju on uspeti da dobije većinsku podršku za ovaj projekat“, zaključio je za N1 profesor FPN-a u penziji i nekadašnji ambasador u Nemačkoj, Ivo Visković.