Izvršna direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Aleksandrom Tomanić smatra da je na Zapadnom Balkanu, "stabilnost" godinama bila prioritetna i tolerisana po cenu demokratije, te da je bila premalo javno osuđuvana, a previše je tiho prihvaćana od strane političkih aktera što je dovelo do "zarobljavanja" balkanskih država.
U intervjuu za European Western Balkans ističe da u našem regionu „stabilokratija“ postaje termin koji gotovo izaziva nostalgiju.
„Bar je u sebi sadržavao tragove demokratije. Danas se suočavamo sa zarobljenim državama, kako je i rečeno u poslednjem saopštenju Evropske komisije. Ali nakon ove procene, u praksi se nije mnogo toga dogodilo. Kao da se ova procena odnosila na region, a ne na zemlje iz kojih se sastoji. Sledeći korak bio bi pregled ove apstraktne procene regionalnog stanja – državu po državu – koja zemlja, u kojoj meri je zarobljena i koje su posledice toga“, ističe Tomanić.
Međutim, uprkos svim kritikama, kaže direktorka Balkanskog fonda za demokratju, dobro je videti da se tokom ove akutne krize zemlje Zapadnog Balkana široko uključuju u mehanizme za reagovanje na krize i da se zadržava najveća od svih evropskih vrednosti – solidarnost.
Govoreći o migracijama sa Balkana u zemlje EU Tomanić ističe da su mnoge ankete u prošlosti pokazale da ljudi nisu napuštali region samo iz ekonomskih razloga.
„Navedeni odgovori su uključivali pristup obrazovanju, pravdi i – danas važnom nego ikad – zdravlju. Ljudi su odlazili jer su čeznuli za odgovarajućom državom. Danas, suočeni sa pandemijom, vidimo posledice zarobljenih država jasnije nego ikad pre, a takođe se suočavamo sa opasnošću nepostojanja odgovornosti, provere i ravnoteže“, kaže Tomanić.
Upitana da li proces pridruživanja EU može zapravo transformirati društva Zapadnog Balkana i da li će nova metodologija proširenja ojačati perspektivu članstva u EU Tomanić ističe da je proces pridruživanja EU bio zamišljen da pomogne zemljama SEE da prođu kroz svoju političku i ekonomsku transformaciju i usvoje EU „ackuis communautaire“, čime se pripremaju za članstvo u Evropskoj uniji.
„Izvesno vreme, iskustvo zemalja CEE ličilo je na priču o uspehu. Danas vidimo da je u pitanju rana presuda. Vladavina zakona ili sloboda medija više nisu nesporni deo država članice EU“, kaže Tomanić.
Ona objašnjava da je zaostavština s kojom se naš region suočio bila drugačija, kao i da je pored političke i ekonomske tranzicije, Balkan je dodatno morao da prođe i izgradnju nacija i država i posleratnu konsolidaciju.
„Danas vidimo da proces pristupanja EU nije mogao da ispuni sve ove otvorene izazove. Ali isto tako moramo biti iskreni i priznati da to nije ni dizajniran, niti ovlašćen za to“.
Govoreći o novoj metodologiji ona je istakala da postoji otvorenih pitanja i da nedostaju detalji.
„Mislim da nova metodologija u ovom trenutku nije bila potrebna, niti će moći nadoknaditi nedostatak političke volje. ‘Stara’ metodologija imala je mehanizme bezbednosti i korekcije, kao što je bilansna klauzula, koja nije korišćena iz političkih razloga. Nova metodologija će zahtevati još veću političku posvećenost i odlučivanje“, kaže Tomanić.
Upitana da prokomentariše sukob Kurtija i Vučića u Minhenu, kom je prisustvovala Tomanić je rekla da su razmeni učestvovali i drugi učesnici osim njih dvojice.
„S jedne strane, imali smo poznate argumente predstavljene na veoma miran način, tamo se nije pojavilo ništa novo. S druge strane, imali smo više od jednog predstavnika koji su se ponašali prilično nediplomatski, podizalu su glasove i na taj način ne samo da je izgubljen uticaj iznesenih argumenata, već je i scena prešla u neprijatnu situaciju, koja se sada naziva sukobom dvoje ljudi. Jedna osoba se zaista se istakla, ali se određen broj drugih se pridružio. Ne bih mogla biti konkretniji od toga, pošto bih se radije držala Chatham House pravila koja su organizatori primenjivali, mada je jedan učesnik rekao da su „balkanska Chatam House“ pravila drugačija.
