U momentima dok se emitovao intervju episkopa diseldorfskog i cele Nemačke Grigorija Durića u “Pregledu dana” na Newsmax adria, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tražio Boga na Hilandaru i brao mandarine. Ipak, Vučićevo tihovanje i molitvu poremetila je Grigorijeva izjava da sprema 30 ljudi kadrih da pomognu Srbiji, što je aktiviralo medijsku mašineriju spremnu da rastrgne episkopa koji se drznuo da "s duhovnog pređe na polje svetovnog".
I zaista, nije nemoguće zamisliti predsednika Srbije kako sa Svete Gore koordiniše medijskom kampanjom protiv episkopa crkve kojoj pripada manastir u kojem je boravio. Neće biti čudno ako se i on sam, pošto ga prođe duhovni mir kojim se napunio boraveći u Hilandaru, uključi u kampanju i okarakteriše Grigorija kao osobu koja nije episkop, već političar – odnosno loš čovek.
Pročitajte još...
Jer greh je baviti se politikom i biti političar, ukoliko se ne zovete Aleksandar Vučić.
Koliko je perfidnosti u akciji naprednjaka pokazuje i činjenica da su osvedočeni poltroni iz redova vladajuće stranke namenski prenebregnuli činjenicu da je emisija u kojoj je vladika gostovao realizovana ranije, odnosno da je odlukom autora puštena na Badnji dan. Ta činjenica je zanemarena, jer kako bi onda mogli da ga optuže da je krenuo u kampanju za predsednika uoči najvećeg hrišćanskog praznika i da je, kako su oni to primetili, zanemario i što mu je tog dana majka preminula!?
Predstaviti vladiku kao čoveka koji ne mari ni za sopstvenu majku, a kamoli za narod, idealan je način za srozavanje njegove ličnosti i moralnog kredibiliteta – bravo naprednjaci.
Međutim, iako je režanje režimskih kerbera toliko glasno da pucaju bubne opne, postoje i oni koje ni to nije prenulo iz dugogodišnjeg sna – to su drugi episkopi iz Srpske pravoslavne crkve. Iako su im svima usta puna sabornosti, sloge i bratske ljubavi, nijedan od njih se nije usudio da stane u odbranu svog brata, iako je to najmanje što su mogli da učine.
Da je hrabrosti i pameti ne bi čekali Sabor i izbor novog patrijarha kako bi tokom tog susreta jedni drugima “skresali u brk” ono što misle, a ne smeju javno da kažu. Ustali bi koliko isti dan i poslali poruku da crkva i država nisu isto i da vlast ne može da tretira episkope kao političke neprijatelje koje po svaku cenu treba pregaziti. Zvao se taj episkop Grigorije Durić, Porfirije Perić, Joanikije Mićović ili Irinej Bulović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare