Tekst Dejana Ilića: Šta sve možeš u Kosjeriću, kad si opozicija

Tačno za nedelju dana, u utorak 1. jula, na biračkom mestu 25 u Kosjeriću ponoviće se izbori. Čitalac već odavno sve zna o čudu iz Kosjerića. S razlogom smo se divili ovde pobunjenim žiteljima Srbije iz Kosjerića: dobrom organizacijom, velikim trudom, hrabrošću, požrtvovanjem, ali i spremnošću da uđu, ako je potrebno, i u fizički sukob, oni su 8. juna izbornu utakmicu odigrali praktično nerešeno protiv režima. Poredili smo njihovu izbornu borbu sa borbom Davida protiv Golijata, rekli da su goloruki i bosonogi u velikoj meri stali na kraj izbornom lopovluku režima, piše Peščanik.

Kada se podvukla crta, videli smo da su imali pedesetak glasova manje nego što ih je na izborima u Kosjeriću dobio režim i da je to dovelo do podele odbornika u mesnoj skupštini na 14 režimskih i 13 pobunjenih. Ogroman uspeh. Ali, i dalje se, s pravom, traži pobeda: pobunjeni žitelji Srbije, konkretno, ovi u Kosjeriću, kažu da su pokradeni, da im je pobeda oteta i sada traže – recimo to tako – revanš, a zapravo novu šansu za pobedu. Ima to smisla, dok god postoji nada i šansa da se ona ispuni, ne treba odustati. Na kraju, bilo bi lepo da se ponovo radujemo, ali sad s dobrim razlogom.

Hoću da kažem, da se radujemo pobedi, pošto je razloga za radost bilo onoliko iako je formalna pobeda 8. juna izostala. Izuzev brojeva, u tom kosjerićkom scenariju, u prvom činu drame, sve ostalo je bilo za veliku radost i ponos, uključujući i sam rezultat u nedelju uveče: dogovor da se ide na zajedničku listu uz suspenziju stranačkih afilijacija; dogovor između studenata i drugih kolektivnih aktera pobunjenog dela društva, uključujući tu, posebno, inače prokazane opozicione stranke; hrabri – dođe mi da napišem junački – angažman grupa građana i pojedinaca na sam dan izbora…

Izborna matematika

Kako god, sticajem neobičnih okolnosti, dobićemo 1. jula i drugi, sva je prilika završni čin. Treba se nadati da će se sve dobro iz prvog dela ponoviti i u drugom. Nema razloga da sumnjamo u to. Cilj je da se nadoknadi i preskoči razlika od pedesetak glasova, to jest da se tih nekih pedeset glasova prebaci na stranu pobunjenog dela društva u Kosjeriću. I sad, pošto smo sve ovo napisali, i pošto znamo da treba barem ponoviti sve što se radilo i na prvom glasanju, ono što ostaje je – matematika. Šta kažu činjenice o biračkom mestu 25 u Kosjeriću?

Biračko mesto 25 ima upisanih oko 430 glasača (zaokružio sam brojeve, jer mi to izgleda jednostavnije, pa neću nadalje dodavati ovo „oko“). Za pobunjene žitelje Kosjerića 8. juna glasalo je 220 birača. Za režimsku listu 120. Bilo je pet nevažećih glasačkih listova. Sve zajedno, na tom mestu glasalo je 350 birača. To je fantastičnih 80 i nešto više odsto od upisanih birača. Njih 20 odsto, dakle, nije izašlo da glasa. To jest njih 80. Ako se hoće promeniti rezultat na lokalnim izborima, jedan od načina da se to desi jeste da od tih 80 sada izađe na izbore njih 50 i da redom glasaju protiv režima.

To bi značilo da od 430 birača, na izbore izađe njih 400, ili 93 odsto od upisanih birača. A da svi novi koji izađu glasaju isto, to jest za pobunjene žitelje Kosjerića. U nedelju, 8. juna, ta je lista dobila 62 odsto glasova na biračkom mestu 25. Lista režima dobila je 35 odsto. Ako u utorak ujedinjena lista za Kosjerić na prvih 220 doda još 50 glasova, biće to, na izlaznosti od 93 odsto, osvojenih 68 odsto glasova. Ako režim zadrži sve svoje glasove, pašće u tom novom brojanju na 30 odsto. Ako se gledaju samo procenti pobunjenih žitelja i režima, to ne deluje ni nemoguće ni neobično.

Ali, nedostižno izgleda onih 93 odsto. I pored toga, da svi novopridošli birači glasaju isto. Što naravno nisu jedine mogućnosti. Što se ujedinjene liste tiče, oni ni na jedan način ne bi smeli da padnu ispod svog izbornog učinka od 8. juna. Moraju biti bolji. Ako se nešto menja, to bi moralo biti samo u vezi sa režimskom listom. Nekoliko je opcija: da ne izađu svi glasači režima koji su glasali 8. juna, barem njih 50; da se predomisle i glasaju za ujedinjenu listu, barem njih 25; sve to isto, ali u manjem obimu, ako se pojave novi birači pobunjenih žitelja Kosjerića, a da nema novih glasača za režim.

Od izlaznosti od 93 odsto verovatno je manje moguće samo to da među glasačima režima u Kosjeriću u utorak 1. jula dođe do rasula i masovne demobilizacije. Malo je verovatno da će režim to dozvoliti. A opet, oteo im se (ili „oteo“, videćemo) sud u Užicu: taj sud je, u vezi s izborima od 8. juna, sve do sad donosio odluke mimo zakona a u interesu režima. Pa takav kakav je, donedavno poslušan dakle, predomislio se i rekao: mora ponovo da se glasa na izbornom mestu 25. Ako nije deo neke paklene režimske nameštaljke, ta odluka mogla bi biti okidač i za donedavne glasače režima da se predomisle.

Ne gasiti nadu, ali i ne potpirati je

Sve bi se to moglo istražiti, ispitati, utvrditi u narednih nedelju dana, pre nego što svane 1. jul. Verujem da akteri liste ujedinjenih za Kosjerić već rade na tome i daju sve od sebe da sledeći utorak ne dočekaju u neizvesnosti. Na mestu od 400 i nešto upisanih birača ne bi trebalo da bude teško napraviti verodostojnu procenu izbornog rezultata. Ako to urade, dobro je, sve i ako procenu zadrže samo za sebe i ne podele je sa nama. Mi ćemo čekati utorak i nadaćemo se najboljem. I oslanjati se do tad na iskustvo. A iskustvo kaže da nadu ne treba da gasimo, ali ni da je potpirujemo.

Izlaznost od 90 odsto na biračkom mestu graniči se – da ponovimo – sa nemogućim. Isto tako i očekivanje da će se pristalice režima predomisliti ili povući iz izborne utakmice. Kao i to da će svi novi glasači glasati isključivo za ujedinjene za Kosjerić. Ali, s druge strane, desiće se pomalo od svega toga, pa je izvesno da će se razlika između dva aktera u izborima smanjiti, ali ne i promeniti u korist onog drugog. Umesto razlike od 50, možda ćemo pasti na 20 glasova, ali i dalje sa većinom na strani režima. I to nije ništa strašno, jer se ona važna i velika pobeda već dogodila 8. juna.

I za tu pobedu smo rekli da je bila čudo, kao što se kao čudo može gledati i odluka suda u Užicu da se ponove izbori na biračkom mestu 25. I tako sad već imamo jedan mali niz čuda. I kad je već tu, što se ne bismo nadali još jednom čudu? Uz ogradu: ako to treće čudo i izostane, to neće biti razlog da se manje radujemo uspehu od 8. juna. Jer, 1. jula možemo samo da dobijemo, odnosno – ništa ne možemo da izgubimo. A nove bitke već stižu. (Ili su već neko vreme tu: jeste, mislim na univerzitet, i čudu koje je potrebno da se on spasi, zajedno s protestom.)