Svi paravani su pali u Nišu, pravila za SNS ne postoje. A možda nikad nisu ni postojala

Konstitutivna sednica Skupštine opštine Pantelej održana je u petak. Višečasovnu raspravu obeležilo je pitanje da li postoji paravan koji bi obezbedio tajnost glasanja. Iako je bilo jasno da on ne postoji, predstavnici vlasti su tvrdili da paravana ima. Pre početka prvog kruga glasanja, u kom su birani predsednik i zamenik Skupštine Opštine Pantelej, Dragana Milutinović odbornica iz redova opozicije i članica izborne komisije, morala je da reaguje.

Ona je upozorila da nema paravana i da nije obezbeđena tajnost glasanja, na šta su predstavnici vlasti uveravali da je jedna stolica u ćošku prostorije za to dovoljna.

“Sad ćemo da imamo Potemkinove mostove ovde, Potemkinova sela. Imamo paravan. Gde je paravan, pobogu?”, pitala je ona, na šta je odbornik vlasti rekao:

“Pristupite glasanju”.

“Pa ne može, pristupite. Ne može to tako. Pa neće moći tako”, nadovezala se Milutinović i dobila sledeći odgovor:

“Sve možete”.

I zaista, ova vlast sve može.

Da glasa bez paravana, da seli birače iz opštine u opštinu po potrebi, da ih “uvozi” iz susednih država, da na izbornim mestima ima ljude “navigatore”, da menjaju zakone po potrebi, čak i Ustav… I da nikada ne poštuju datu reč.

Sve za glas

Kad smo kod paravana, prva asocijacija je svakako ono čuveno glasanje na jednom biračkom mestu u Ubu 2020. godine. Tada je na društvenim mrežama objavljen snimak kolektivnog glasanja na kome se vidi kako jedna žena upućuje troje ljudi kako da glasaju.

Dok su oni prolazili obaveznu kontrolu ličnih isprava i stavljali potpis u birački spisak, ona ih je strpljivo čekala da uzmu glasački listić, a onda im se približavala i proveravala za koga glasaju. Nekima od njih je čak uzimala listić i savijala pre ubacivanja u kutiju. Na sve to članovi biračkog odbora nisu reagovali.

Kazne nije bilo.

Ali da pređemo na skorašnje događaje.

Kazne nije bilo ni onda kad su kamerom N1 televizije snimljeni meštani Male Krsne koji su prevoženi u opštinu Voždovac. Da bi promenili prebivalište zarad boljeg izbornog rezultata SNS u decembru prošle godine.

Takođe, reakcije nadležnih nije bilo ni kad je opozicija izlazila sa neverovatnim brojkama o broju prijavljenih glasača na nekim adresama u Beogradu.

Naime, prema njihovim procenama, na beogradskim izborima u decembru prošle godine u glavnom gradu glasalo je oko 40.000 birača iz Republike Srpske, koji na to nisu imali pravo. Oni mogu glasati na parlamentarnim, čak i na predsedničkim, ali ne na lokalnim izborima. Zato što ne stanuju u Beogradu, nemaju tu prebivalište.

Međutim, SNS je to pravilo glatko zaobišla, pa je građane Srpske masovno i fiktivno naseljavala u Beograd. Tako se desilo da u nekim stanovima stanuje i nekoliko desetina ljudi. A u nekim kućama i zgradama na stotine. “Beograđani” su se pojavljivali i u napuštenim skladištima, ruševinama, kafićima…

Nikome to od nadležnih nije smetalo. Znači, pravilo bespotrebno…

Šta još može SNS?

Recimo da prepravlja zapisnike s biračkih mesta, pa da obezbedi sebi pobedu. To se dešavalo u nekim beogradskim opštinama na izborima u junu, a postoji i video zapis. To se dešavalo i u Nišu, ali i u Čačku, gde opozicija tvrdi da je pobedila. Ali… Kad bi se poštovala pravila.

Može SNS i da po potrebi skine sa zgrade oznaku “kulturno dobro”, kao što se dešava u slučaju Generalštaba. Ova zgrada je uprkos tome prodata zetu Donalda Trampa, na tom mestu će biti podignut hotel.

Uprkos protivljenju građana, ali i uprkos datom obećanju, ova vlast planira i rudnik litijuma u Srbiji.

Nakon što su nas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivša premijerka Ana Brnabić uveravali da je sa pričom oko litijuma gotovo i da rudnika u Srbiji neće biti, stvari su se naprasno promenile. Vučić najavljuje rudnik do 2028, Ustavni sud sa dve godine zakašnjenja utvrdio je da je Vlada Srbije odlukom kojom se odustalo od projekta Jadar prekoračila svoja ovlašćenja i čini se da se ubrzano primičemo ostvarenju i ove namere vlasti.

BONUS VIDEO: