Nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koji je izradila nemačka fondacija Fridrih Ebert, ne daje veće nadležnosti toj asocijaciji od onih koje već po postojećim zakonima imaju lokalne samouprave, navode sagovornici “Nove”. Takođe, postoje zamerke na finansiranje ZSO, ali i to što nije regulisano funkcionisanje zdravstva i školstva na severu Kosova, koje je sada deo srpskog sistema, a koje bi, kako je prvobitno zamišljeno, trebalo da bude integrisano u kosovsko.
“Nova” je juče ekskluzivno objavila Nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koji je napisala nemačka fondacija Fridrih Ebert. Dobrim delom taj nacrt odslikava ono što se navodi u briselskim sporazumima o ZSO, počev od njenih organa, preko nadležnosti do finansiranja.
Navodi se i da će tu asocijaciju činiti 10 opština sa srpskom većinom, ali i da će uz njihovu saglasnost članice ZSO moći da postanu i druge opštine. Prema tom dokumentu, ZSO ima nadležnost da između ostalog organizuje organizuje kulturne i obrazovne događaje, olakša međusobnu saradnju opština, finansira zdravstvene i obrazovne projekte, objekte, ulaže i kupuje specijalizovanu medicinsku opremu, daje pravne savete… Takođe, odobrava građevinske, infrastrukturne i druge investicione projekte vredne više od 50.000 evra.
Način na koji će biti finansirana Zajednica prepisan je iz Briselskog sporazuma, pa se navodi da se finansirati iz doprinosa svojih članova, prihoda od usluga koje pruža zajednica ili njenih preduzeća, kao i iz transfera centralnih vlasti. Predviđeni su i grantovi, donacije, kao i finansijska podrška drugih udruženja i organizacija, domaćih i međunarodnih, uključujući i Republiku Srbiju.
Goran Bogdanović, bivši ministar za KiM, navodi da ZSO, prema tom dokumentu, neće imati nikakve nadležnosti, a koje sada nemaju lokalne samouprave. On kaže da sve što se u tom kontekstu pominje piše u Ahtisarijevom planu ili je čak u nekim segmentima na nižem nivou.
“Taj nacrt je bukvano preuzeo nadležnosti lokalnih samouprava. Niko ne brani Srbiji da finansira zdravstvo i školstvo i to je preuzeto iz Ahtisarijevog plana. Samo je važno da se to radi transparentno. Kada je reč o odobravanju građevinskih, infrastrukturnih i drugih investicionih projekata to je lokalna samouprava i od sada radila”, ističe Bogdanović u izjavi za “Novu”.
Prema Nacrtu, ZSO bi na prvom mestu finansirale njene članice, a naš sagovornik navodi da je po njemu neprihvatljivo. On navodi da bi većim delom to trebalo da čine centralne vlasti na Kosovu i naravno Srbija.
“Ne bi se ni Kosovo protivilo da Srbija finansira tu zajednicu, čak bi i njima to odgovaralo u tom segmentu. Ahtisarijev plan predviđa da Srbija može da finansira i prosvetu i zdravstvo, samo što taj novac mora da ide preko trezoru Prištini, a onda ga on distribuira lokalnim samoupravama, koje zatim finansiraju i prosvetu i zdravstvo i visko obrazovanje. U Ahitsarijevom planu imate poseban segment o Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, a u Nacrtu se nigde ne pominje taj univerzitet, ni ko ga finansira ni kako se organizuje”, zaključuje Bogdanović.
„Nacrt ne garantuje opstanak srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema“
Milica Andrić Rakić iz organizacije Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice kaže da bi po ovom Nacrtu statuta ZSO dobio jednu nadležnost više koja nije definisana zakonom. Ona za “Novu” navodi da postoji jedan paragraf koji se odnosi na verifikaciju diploma i posredničku ulogu između srpskog obrazovnog sistema i kosovske vlade pri verifikaciji diploma.
“To je nešto što je do sada radila jedna nevladina organizacija. Posredovala je između univerziteta u Severnoj Mitrovici i prištinske komisije za verifikaciju diploma kako bi se verifikovale diplome. To do sada opštine nisu radile i nije propisano zakonom”, kaže Rakić.
Naša sagovornica ističe međutim da je najveći problem to što Nacrt statuta ZSO ne garantuje opstanak srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistem. Ona navodi da ZSO mora da osnuje fond koji će biti na vezi sa srpskim Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, kao i da se sa zdravstvenom knjižicom koju od njega dobije može lečiti i u centralnoj Srbiji.
“Na Kosovu građani kupuju privatno zdravstveno osiguranje i mnogo novca troše na lečenje. Srpski zdravstveni sistem nije savršen i nema vrhunski nivo usluga, ali u poređenju sa kosovskim je daleko obolji. Opšta je percepcija da u slučaju da se integracija ne tretira sa specifičnošću srpskog sistema i da on u potpunosti treba da postane kao kosovski, prvo će nam se smanjiti broj osoblja u zdravstvenom sistemu, smanjiće im se plate i nivo usluga koji mogu da pružaju. To je najveći problem za zajednicu. Ako ZSO podrazumeva integraciju ta dva sistema i ne uradi se kako treba, to znači da neće biti srpske zajednice na Kosovu”, navodi Rakić.
Ona dodaje i da se obrazovni sistem bitno razlikuje od ovog u Srbiji (12 razreda osnovne škole) i da je Srbima na KiM bitno da se u potpunosti kopira srpski obrazovni sistem.
“To su stvari za koje bi ZSO morala da ima određeni nivo kompetencija. Minimum da donosi podzakonske akte koji uređuju koliko traje osnovna, koliko srednja škola, kao i da može da administrira zdravstveni fond. Ta dva sistema su užasno bitna ne samo zato što nas emotivno vežu za Srbiju, već su i mnogo različiti od kosovskog”, ističe Rakić.
BONUS VIDEO Šta su realni dometi ZSO