Sve o novom istraživanju u kom Vučić gubi izbore za 10 odsto

Novo istraživanje javnog mnjenja Nove srpske političke misli je samo potvrdilo da trend podrške pobunjenom delu građanstva ne opada. Ovo istraživanje dolazi samo nedelju dana nakon što je organizacija Sprint Insight objavila svoje rezultate, gde bi 54,8 odsto građana Srbije glasalo za studentsku listu, dok bi za Vučićevu listu glasalo 42,1 odsto. Istraživanje je odrađeno metodologijom „lice u lice“ sa 1.458 ispitanika u Srbiji.

Ipak, najnovije istraživanje Nove srpske političke misli koje je sprovedeno od 2. do 12. jula telefonskim putem na 1.100 ispitanika kaže da ujedinjenu listu opozicije, studenata i građanskih pokreta podržava 42.10 odsto građanstva, dok aktuelnu vlast (SNS, SPS, SRS i manjine) podržava 32.70 odsto ispitanika. Oko četvrtina ispitanika (25.2 odsto) se izjasnilo da nema stav.

Ovakvi rezultati su maltene identični onima iz maja ove godine, kada je prvi put pokrenuta inicijativa za zahtevanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Tada je na 1.050 ispitanika, istraživanjem sprovedenim telefonskim putem njih 33.5 odsto reklo da podržava vlast, dok pobunjeni deo građanstva (opozicija, studenti i građanski pokreti) podržava 43,6 odsto.
Neizjašnjenih je tada bilo 22,9 odsto.

Trend postoji, ali i opasnosti

Đorđe Vukadinović iz NSPM-a koji je sproveo ovo istraživanje, za Novu kaže da su ovi rezultati “nedvosmisleno potvrdili trend” koji je počeo još od marta ove godine. Trend da je ukupan broj protivnika aktuelnog režima, ipak, veći nego njegovih pristalica i to za oko 10 odsto. Međutim, Vukadinović upozarava, da postoji još prostora za manevar.

“Da bi se realno sagledao taj nalaz, treba takođe imati na umu i činjenicu da je sastav režimskih protivnika mnogo fluidniji i heterogeniji, tj. da u sebe, pored ostalog, uključuje pristalice tzv. "studentske liste", parlamentarne i vanparlamentarne opozicije, kao i one koji se u anketi identifikuju kao protivnici vlasti, ali za sada bez jasne političke identifikacije. Tek svi zajedno, ako ne svi u jednoj koloni, a ono makar u istom stroju, oni mogu računati na verovatnu - mada ne i zagarantovanu - pobedu na nekim budućim izborima. Ako bilo ko, iz bilo kog razloga, iz tog fronta izostane, stvari se komplikuju”, kaže Vukadinović.

Kada je u pitanju stav povodom protesta i blokada, mišljenja građana su prepolovljena. Oko 42 odsto građanstva na ovaj ili onaj način podržava blokade, dok 21,1 odsto aktivno učestvuje u ovakvim inicijativama, a njih 20,9 odsto se izjasnilo da podržava, ali ne učestvuje u blokadama, dok njih 14,7 niti podržava, niti učestvuje u akcijama blokada. Sa druge strane 38 odsto ispitanika uopšte ne podržava blokade i proteste, a bez odgovora je 5,3 odsto.

Prethodnih šest meseci u Srbiji je turbulentno. Od velikog protesta 15. marta, preko zatvaranja studenata, aktivista, masovnih blokada i čega sve ne. Odraz tih dešavanja se vidi i po odgovorima na pitanje u anketi da li i kako se mišljenje građana o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću promenilo u tom periodu. Samo sedam odsto ispitanika kaže da im se mišljenje poboljšalo, njih 23,1 odsto tvrdi da se njihov stav pogoršao, dok 50,8 odsto nije promenilo mišljenje o predsedniku. Oko 23 odsto kaže da je ostalo jednako dobro, dok njih 27,8 tvrdi da je ostalo jednako loše.

Pitanje koje mori Srbiju već godinama unazad je mogućnost održavanja poštenih i demokratskih izbora. Mnoge zamerke i postupci su pokrenuti upravo povodom navoda o nekim vrstama manipulacija izbornog ili predizbornog procesa. To se odražava i u anketi, gde je na pitanje o tome da li su mogući demokratski i pošteni izbori, nešto manje od trećine ispitanika reklo da jesu, tačnije 32,2 odsto, dok suprotno misli čak polovina, odnosno 50,5 odsto.

Studentski zahtev za objavu celokupne dokumentacije o padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu se u maju pretočio u zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Skoro polovina ispitanika tvrdi da je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora izlaz iz aktuelne krize (48,8), dok njih 31,7 misli suprotno. Ostalih 19,5 odsto su indiferentni po tom pitanju.

Pandorina kutija “bratoubilaštva”

Ipak, pitanje izbora, poput političke Pandorine kutije, sa sobom nosi mnogo nedoumica. Koji format je najefektivniji, da li uopšte opozicija treba da nastupi na izborima, u kom formatu, zajedno ili odvojeno ili da, ipak, da prednost studentima. Više od polovine ispitanika, koji podržavaju aktuelne proteste, slaže se da je najbolje rešenje formiranje takozvanog jedinstvenog fronta, koji bi činili opozicija, studenti i građanski pokreti na jednoj listi (55,5 odsto). Ipak, studentsko ograđivanje od opozicije je ostavilo svoj pečat, jer skoro četvrtina tih ispitanika smatra da opozicija treba odustati od izlaska na izbore i podržati studentsku listu (23,9 odsto). Samo 10,4 odsto njih smatra da trebaju građanske inicijative, opozicione stranke i studenti izaći u tri odvojene kolone.

Ipak, Vukadinović upozarava da nije zabeležen ni neki značajniji pad podrške vladajućojj grupaciji. On to objašnjava da je Vučić uspeo svojim svakodnevnim nastupima da poveže, makar privremeno, svoje “u jednom trenutku već razbijene redove”, ali da nema ni nekih značajnijih znakova rasta. Međutim, Vukadinović upozarava, da još nije sve gotovo za SNS, odnosno da postoji jedan scenario koji im odgovara.

“Lično mislim da bi samo neko veće političko ‘bratoubilaštvo’ na opozicionoj strani, uz prateći porast apstinencije, moglo SNS ponovo vratiti u sedlo. U svakom slučaju, nekad prikrivene, a nekad otvorene polemike, svađe i pokušaji uzajamne eliminacije unutar opozicionog bloka (a tu, rekoh, mislim na čitavu opoziciju, studente i društvene pokrete), Vučiću samo pomažu, odnosno idu na ruku. Zato sam lično sve skloniji tzv. crnogorskom scenariju, sa tri kolone iz avgusta 2022. ali činjenica je da i u ovom našem poslednjem istraživanju opoziciono nastrojeni građani većinski podržavaju ideju jedne, tj. zajedničke opozicione liste”, kaže Vukadinović.

To je uticalo i na podršku strankama, kako vladajućih tako i opozicionih. Jer prema istraživanju, sa izjašnjenim ispitanicima, da su sutra izbori cenzus bi prešla samo jedna grupa stranaka. Konkretno grupa stranaka koju čine Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije bi imalo 4,5 odsto, a grupa strana SSP i SRCE bi imala 3,6 odsto. Sve ostale opozicione stranke bi ostale ispod cenzusa.