Ukoliko živiš u Inđiji i usudiš se da digneš glas, makar i na društvenim mrežama ili još gore učlaniš se u opozicionu stranku, budi spreman na sve, pa i na otkaz preko noći. Upravo to se desilo Slađani Farkić koja je proglašena tehnološkim viškom u JP “Komunalac”, nakon što joj je to praktično najavio predsednik opštine Vladimir Gak, inače funkcioner Srpske napredne stranke. Šta je uradila? Kritikovala je na društvenim mrežama rad vrtića u kojem je njen unuk progutao plastelin, voštane boje, delove sunđera i završio na odeljenju hirurgije Instituta za majku i dete u Novom Sadu. Pored toga, Slađana je od nedavno i član Stranke slobode i pravde.
Slađana Farkić godinama je radila u JP “Komunalac” u Inđiji kao inkasant i dugo je trpela mobing. U razgovoru za Nova.rs kaže da je uvek “smetala” zato što nije želela da misli tuđom glavom.
“Radila sam u Komunalcu kao inkasant, na podeli računa i naplati istih. Imala sam i ranije vrlo neprijatnih situacija, pa i od samog direktora Dušana Lemaića. Vređali su me, podmetali sve i svašta, gledali su da me svaki sekund potcene i ismeju. S obzirom da sam ja dvojni državljanin države Srbije i države Severne Makedonije, pa je išlo i u tom pravcu. Ko sam ja, šta sam ja, da se vratim odakle sam došla i slično. Mnogo poniženja sam ja doživela u tom javnom preduzeću i od dela zaposenih, koji su kad moram tako da kažem poltroni vlasti ili određenih osoba iz opštinskog rukovodstva”, kaže Slađana i nastavlja:
“Znate kako, ja nisam kao oni, imam sopstveni način razmišljanja i svoje dostojanstvo. Nikada nisam dozvoljavala da upravljaju sa mnom. Uvek sam im smetala, zato što mislim da imam pravo na svoje mišljenje, na svoj glas. A takvi ljudi njima nisu potrebni”.
Sve se dodatno iskomplikovalo nakon incidenta u vrtiću.
“Krenulo je sve kad je moj dvogodišnji unuk, pored vaspitača, progutao plastelin, voštane boje i kojekakve sunđere, usled čega je dobio bolove u stomaku i odmah smo se javili u dom zdravlja. Odatle smo upućeni na hirurgiju Instituta za majku i dete u Novom Sadu. Srećom, nije bilo potrebe za hirurškim zahvatom i zahvaljujući lekarskoj pomoći detetu je bilo bolje. Moja ćerka i ja smo potom na društvenim mrežama komentarisali rad vrtića PU Boško Buha, objekat “Sunce”. Već tad je predsednik opštine Vladimir Gak negodovao, zato što mi govorimo o nemarnosti rada u ovom vrtiću”, priča Slađana i pita šta je to nego ucena.
“Da ne smemo da govorimo istinu i ono što mislimo? Oduzimaju vam pravo govora i mišljenja. Prete otkazima onima koji su zaposleni, a onima koji čekaju posao na birou poručuju da će ostati tu. Vi morate prosto da priđete Srpskoj naprednoj stranci, da budete deo njih i tek onda može da se razgovara o poslu”.
Nakon što je zbog kritika na rad vrtića bila izložena mobingu u preduzeću, pozvala je telefonom predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka.
“Rekla sam mu da imam mnogo neprijatnosti u Komunalcu od samog direktora Dušana Lemaića. On me je pitao da li se pravim luda ili nisam svesna šta je radila, a misli se na moju ćerku i njene komentare na društvenim mrežama. A onda mi je rekao da svako ima pravo da bude opozicija, ali da će onda takav tretman i imati. I zaista je bio brz”, navodi Slađana u razgovoru za Novu.
Ovaj razgovor se desio, kako kaže, 29. decembra, a nakon nekoliko sati nastavio se i kroz SMS poruke.
“U tim porukama mi je sve isto ponovio. Pretpostavljam da je nakon toga rekao direktoru Komunalca da mi pripremi otkaz. Samo dva dana kasnije, 31. decembra, donose takvu odluku u Komunalcu bez mog znanja”.
Usledili su praznici, a Slađana se vraća na posao 4. januara.
“I zamislite onda dokle to ide, čekali su da se vratim s terena i tek tada mi rekli da odem kod direktora. Moj mozak ne može da shvati kakva je to neljudskost, bezdušnost… Odlazim kod direktora u kancelariju i na stolu me čeka rešenju o otkazu. Tehnološki višak. To je za mene bio ogroman šok u tom trenutku. Ja sam samo izgovorila “pa gospode Bože, imam stambeni kredit, kako ću ga plaćati”. To je sve što sam rekla, to mi je iz duše izašlo i počela sam da plačem. Naravno, nisam htela da direktor vidi moje suze, ali kad duša zaplače vi ne možete da kontrolišete”, priča i dalje vidno uzbuđena Slađana.
Na pitanje da li joj je Lemaić nešto tom prilikom rekao, odgovora:
“Ništa, smejao se na moj plač. Da li verujete da takvi ljudi postoje? On je ustao, šetkao se i smejao se”.
Već sutradan prestala joj je radna obaveza. Kaže i da nije više bilo ikakvih kontakata sa direktorom preduzeća niti predsednikom opštine. Misli da je reč o političkoj odmazdi, jer je odnedavno i član Stranke slobode i pravde.
“Poruka je vi ste opozicija i sad ćete ostati bez posla, ostaćete i bez hleba. Ostaviću vas na ulici”, objašnjava Slađana.
Ostaje joj kredit koji treba da plaća još 10 godina, a trenutno nema nikakvih izgleda za neki drugi posao. Bez obzira na to, na kraju kaže:
“Poručila bih svim građanima da su dosta bili uplašeni i ucenjeni, ali nemaju razloga, nek podignu glavu. Ne možete živeti u ucenama i strahu, to je besmisleno”.
Želeći da čujemo i drugu stranu priče redakcija portala Nova.rs pokušala je da dobije komentar Vladimira Gaka i Dušana Lemaića. Gak do objavljivanja ovog teksta nije odgovarao na naše pozive, a Lemaić kaže:
“Slađana je proglašena za tehnološki višak i dobila je otpremninu. Mi prosto moramo da smanjimo broj inkasanata, jer oni više ne mogu da obavljaju naplatu. Prošle godine smo isplatili dva inkasanta i smanjili sa sedam na pet zaposlenih na ovoj poziciji, a ove godine je smanjeno još jedno mesto. Svima smo isplatili otpremninu. Slađana je tu sa najmanjim stažom, a nije imala dovoljno stručne spreme da bismo je prebacili na drugo radno mesto. O mobingu zaista ništa ne znam i ne bih to da komentarišem”.
BONUS VIDEO: Nastavnicima prete otkazom ako se pojave na protestu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare