Godinama unazad predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u prorežimskim medijima predstavlja ili kao spasilac naroda i čovek koji je zaslužan za preprod zemlje ili kao žrtva atentatora “koji su protiv snažne Srbije”. Samo u ovoj godini, šefu srpske države su o glavi radili reditelji, stranci, tajkuni, ambasadori, ali i bivši saradnici i aktuelni ministri.
Ako je suditi po naslovima u režimskim glasilima, gotovo da ne postoji državnik, u novijoj srpskoj, ali i u svekupnoj istoriji, izuzev Fidela Kastra, koji je češće od Aleksandra Vučića bio na meti zaverenika.
Tako je i nedavna izjava proslavljenog reditelja Gorana Markovića, koji je istakao da se nada da predsednik Srbije ima pred očima Čušeskuov kraj i da će se povući bez krvi, prošla kroz spin centrifugu vlasti, koja je to okarakterisala kao poziv na Vučićevo ubistvo kako bi se „silom preuzela vlast“.
Pročitajte još...
Među poslednjima koji je našao vezu između ove izjave i planova opozicije, bio je poslanik SNS u Skupštini Srbije, Milimir Vujadinović.
On je danas rekao da je plan opozicije za sledeću godinu – „uzeti život predsedniku ili nekom njegovom članu porodice i tako se domoći vlasti“.
Počelo je u Jajincima i to sa zoljom
Prva “velika” priča o atentatu na Vučića počela je sad već davne 2016. godine, kad je aktuelni predsednik bio na mestu premijera Srbije. Tada je u blizini porodične kuće šefa srpske države u Jajincima pronađen “megan” sa arsenalom oružja, a prorežimski mediji su odmah izašli sa detaljima da su zaverenici hteli da ga “raznesu zoljom”.
Dok je tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović tvrdio da policija radi danonoćno kako bi otkrila motive i zaverenike, Vučić je poručivao da ne zna odakle dolazi pretnja, ali da potencijalni atentatori ne bi mogli da ga promaše.
Međutim, ovaj slučaj do danas nije dobio sudski epilog.
Zbog naslovne strane redakcija NIN-a optuživana da priziva ubistvo predsednika
Dve godine kasnije, predsednik je ponovo bio meta “atentatora”, koji su ovog puta dolazili iz redakcije nedeljnika NIN.
Naime, šefu srpske države, njegovim saradnicima i režimskim medijima, zasmetala je naslovna strana ovog nedeljnika, odnosno fotografija Vučića snimljena tokom obilaska Sajma naoružanja.
Ni činjenica da je pomenuta fotografija vlasništvo tada još državne agencije Tanjug, nije sprečila ponovno pokretanje spin mašinerije i novih priča o atentatu i ugroženosti predsednika. Na televizijama sa nacionalnim frekvencijama smenjivali su se zabrinuti analitičari i medijski stručnjaci koji su ukazivali na „subverzivne poruke“, a ni sam predsednik nije isključivao mogućnost da naslovnica NIN-a poseduje skriveno značenje, štaviše:
„To je namerno urađeno, što se stidite, što sklanjate. A ja volim da se to vidi – da osim patološke mržnje nema ničega. Nazivaju me veleizdajnikom, psihopatom, čovekom koji ima sidu, do toga da sam šef narko mafije, da mi se brat čuje sa uhapšenim što je gajio marihuanu, a sve to pokazuje da je politika Marinike Tepić i Dragana Đilas u stvari politika Milovana Brkića“, rekao je tada Vučić na televiziji Pink.
I tu nije kraj, prorežimski mediji su u brojnim epizodama ove serije tvrdili da se spremao atentat na Vučića tokom otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji, a nakon toga usledila je priča da su mu stranci “spremali infarkt u avionu”.
Tokom 2020. godine, Vučiću su “o glavi” radili i bivši predsednik FSS Slaviša Kokeza, aktuelni ministar Nebojša Stefanović, bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović, Belivukov klan, predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović, vehabije, Albanci, Amerikanci, tajkuni…
Popadić: Svrha svega je skretanje pažnje sa ozbiljnih tema
Svi ovi navodi, prema rečima socijalnog psihologa Dragana Popadića predstavljaju uobičajen vid komunikacije u autokratskim ili diktatorskim režimima.
“Svrha ovakvih navoda jeste da skrenu pažnju sa važnijih problema. Na ovaj način se povećava i opravdava respresija koja postoji – ako je ugroženost predsednika toliko velika, onda su i vanredne mere u kontroli javnosti, borbi protiv neistomšljenika dozvoljene”, navodi on.
Konstatno isticanje da je predsednik životno ugrožen, pored svega, kako kaže naš sagovornik, služi za pokretanje medijske hajke protiv neistomišljenika.
“Svi se oni kasnije prikazuju ili sumnjiče da učestvuju u zaveri protiv njega. Više ne postoje granice i sad se bez pardona ljudima stavlja u usta nešto što nisu izgovorili. Kad na taj način stvari izmaknu kontroli, upravljanje državom može da ima krajnje neizvesne posledice. Time što se ta priča dovodi do aspurda utiče se na ugroženost predsednika, jer kad se pojavi realna opasnost mnogi neće verovati”, upozorava naš sagovornik.
BONUS VIDEO: Pogledajte kako nervozni Vučić odgovara na pitanje Nova.rs
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare