Profesorka Univerziteta u Beogradu Biljana Stojković, članica Skupštine slobodne Srbije, očekuje da će opozicija u septembru od evroparlamentaraca da dobije ultimatum, a da će vlast pokušati da izvrda zahteve kako bi izbori izgledali kao i pre. Kaže da je međustranački dijalog obesmišljen i da je reč o jednom cirkusu i da evroparlamentarci rade ono što je trebalo da uradi opozicija - sažimaju njihove predloge. "Iz EP su nam i rekli da je uloga Skupštine slobodne Srbije bila blokirana i sa opozicione strane", rekla je u Novom danu.
Na pitanje šta nam je potrebno da se spojimo sa Evropom i svetom, Stojkovićeva kaže za N1 da bi trebalo da se u nekom etičkom i estetskom smislu približimo EU i da razumemo temeljne evropske vrednosti. Zadatak nam je da se približimo u civilizacijskim, društvenim vrednostima i moralnim vrednositima koje su doživele sunovrat kod nas, a ne da smo se približili već smo se udaljili i čini se da smo svakog dana sve dalje i dalje, kaže.
Pravljenje pruge je dobra stvar, ali se vidi da nam nekako ne ide, vidi se koliko kasnimo i sve to pokazuje jednu šaradu koja je dominantna u ovoj vlasti i mislim da sve veći broj ljudi odbija da mu se oči na taj način mažu, kaže profesorka konstatujući da joj se čini da se sada otvaraju oči svima drugima.
Govoreći o međustranačkom dijalogu posredstvom evroparlamentaraca, kaže da je čula da su oni nezadovoljni nastupom, odnosno time što su se pojavili vrlo različiti ljudi i nekoliko različitih platformi i predloga i da to nisu očekivali. Zato su, prema njenom mišljenju, oni i rešili da urade „ono što je opozicija trebalo – da sažmu te predloge“.
„To je trebalo da se uradi, Skupština slobodne Srbije je učestvovala sa idejom da se napravi jedna platforma i da stručni ljudi u tome učestvuju, ali je dobijeno ono što je određeni broj opozicionih političara i želeo – a to je jedan performans, jedan cirkus, komunikacija sa (poslanicom SNS Biljanom) Piljom i ne znam s kim sve sa druge strane. Dakle, obesmišljen je dijalog. Iz EP su nam i rekli da je uloga Slobodne skupštine bila blokirana i sa opozicione strane, odnosno da se insistiralo da mi ne budemo učesnici. Konačno, naša ideja i nije bila da pregovori izgledaju na ovaj način, mislili smo da to treba da bude znatno drugačije i ne bismo ni učestvovali u ovakvim pregovorima“, navela je Stojkovićeva dodajući da su oni insistirali na osnovnim građanskim vrednostima, da su želeli da se učestvuju stručni ljudi s medijskom strategijom, da takođe stručni ljudi budu predstavnici opoziije u tom pravničkom (o izborima) delu, jer se „izborni uslovi pre svega tiču građana Srbije“, pa onda političara.
Stojkovićeva, govoreći o najavljenom predlogu iz EP koji bi trebalo u septembru da bude predstavljen, kaže da će zapravo opozicija dobiti jedan ultimatum, „gde neće više moći previše da utiču na ono što će biti odluke“. Smatra da će i vlast pokušati neke zahteve evroparlamentaraca da izvrda, pa da izbori budu kako su i navikli – „s džipovima, krađom listića, peglanim listićima, i naravno da treba biti spreman na to da će tako izgledati“.
Čudno je što građani pred sobom nemaju ponudu zajedničkih nastupa i lista, kaže Stojkovićeva, dodajući da bi to do sada već moralo da postoji.
„Nadam se da će se to desiti tokom septembra!, kazala je i dodala: „Nadam se da će biti sluha za potpuno logičnu pretpostavku da je najbolje ići zajedno“.
Ona navodi da građane ne zanima prelazak cenzusa pojedinačne stranke ili male koalicije, ističući da to ne može da ih motiviše. To je druga priča u odnosu na neku zajedničku ideju, sinergiju, sa pretpostavkom da je moguće dobiti izbore, kaže profesorka, dodajući da je to moguće zajedničkom akcijom. „Ostalo neće probuditi apstinentne“, uverena je.
O „bacanju koske“ građanima
Govoreći o tenzijama pred ustoličenje Joanikija, Stojkovićeva navodi da – čim se bliže izbori, da se dižu nacionalne tenzije. Postoje i interesi, zna se čiji, da se nova vlada u Crnoj Gori sruši što pre, radi se na oba fronta, kaže gošća N1. U celom regionu, kad god su izbori u bilo kojoj bivšoj državi Jugoslavije, dižu se nacionalne tenzije, podižu se nacionalna pitanja da druga ostanu u senci, i to je jedan manir i meni je žao što crkva u tome učestvuje, navodi Stojkovićeva. Ona konstatuje da se Crkva rado predala kao alat tom trendu, „verovatno iz interesa“.
„Ja stalno imam utisak da su ovo dogovorene tenzije i da režimi dve države pokušavaju da pomognu jedan drugome!, navodi gošća Novog dana.
Stojkovićeva je, govoreći o temama koje se nameću građanima, rekla da je na primer vlast u Srbiji politizovala i temu Dragana Bjelogrlića, koji je pre dva dana napao reditelja Predraga Antonijevića. Prema njenom mišljenju, vlast je to uradila da bi „bacila kosku o kojoj ćemo pričati, a da se manemo ozbiljnijih tema“.
Zašto bi to bila tema za Vučića, kojoj je posvetio dosta vremena na jednoj televiziji, pita ona i dodaje da on politizuje neke teme da oblati one koji mu se ne sviđaju i da digne priču na nivo koji ne zaslužuje. „Mi svi to svakodnevno gledamo i nasedamo“, navodi. Kada se uozbilji politička priča i sa druge strane, kad se nametne jedna snažna opoziciona priča, tada neće biti tako lako nametnuti ove periferne priče javnosti, a sada – čekamo da se to desi, rekla je gošća N1. I naglašava – opozicija treba da nametne osnovne teme kojima ćemo se baviti do izbora.
O Rio Tintu: Problem je što nema instituta odgovornosti
Govoreći o Rio Tintu, kaže da je problem u funkcionisanju države i sistema taj što niko ne snosi odgovornost ni za šta. Kada bi neko osećao odgovornost za posao koji obavlja, kada bi postojao neki spoljašni elementi koji ga teraju da se oseća odgovornim, sve bi bilo drugačije, navodi gošća N1. Ovde nema instituta odgovornosti, ne postoji ni u jednom apsektu života, i to je problem, dodaje.
Kaže da se ne radi samo o Rio Tintu već o odgovornosti za zdravlje ljudi i o zdravlju prirode u Srbiji, jer treba voditi računa i o godinama koje dolaze iza nas. Primećuje da se niko ne osvrće ni na problem uticaja zagađenja vazduha na zdravlje ljudi.
„Ako govorite protiv Rio Tinta, odmah vam se lepi etiketa da ste protiv razvoja Srbije, i to se ovde radi – to je način na koji se eliminišu drugačija mišljenja, a vidimo i u opozicionim redovima, taj jedan radikalski manir, kao juče tokom gostovanja u Novom danu“, navodi profesorka.
BONUS VIDEO Nova.rs u Jadru
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare