Istoričarka Dubravka Stojanović kaže za N1 da su uslovi koje je od opozicije zatražilo 50 javnih ličnosti u apelu - elementarni, ali da je "očigledno da i sa tim osnovnim uslovima ide teško". "Do 3. februara opozicija treba da odgovori na zahteve iz apela, nije ni važno da li će se potpisati, važno je da se ti uslovi prihvate, jer su oni elementarni i označavaju zrelu političku kulturu", kazala je Stojanović.
Više od 50 javnih ličnosti uputilo je javni apel strankama i koalicijama demokratske opozicije u kome traže da se obavežu da će ispuniti osam njihovih zahteva. Među tim zahtevima je izbor zajedničkog predsedničkog kandidata, kontrola izbornog procesa i glasačkih kutija, obustavljanje spornih projekata, izjašnjavanje o svom zalaganju za članstvo Srbije u EU.
Na pitanje koja je potreba bila 50 javnih ličnosti da traže od opozicije te elementarne stvari, Stojanović kaže:
„Izgleda da nisu elementarni, da i sa tim elementarnim ide teško, kao na primer, da se prekinu međusobni sukobi, što ostavlja loše utiske na birače koje treba pridobiti i određenim ponašanjem. Ovo je apel za odgovornost“.
Govoreći o postavljenim uslovima u apelu, Stojanović kaže da se manji broj uslova odnosi na predizborni proces.
„Pominje se i više kolona, ne baš kao uslov, ali je jasno da se to pozdravlja, da se pluralizuje društvo, da se pokaže da je politika važna… Važno je da ne bude optužbi međusobnih, ali je važan i dogovor o kontroli i predizbornog procesa, ali i na sam dan izbora. Mnogi izbori, kao na primer, u Šapcu, su izgubljeni između ostalog jer nije bilo kontrole“, rekla je Stojanović, prenosi N1.
Apel je potpisalo oko 50 javnih ličnosti, među kojima su Dušan Petričić, Dragoljub Bakić, Svetlana Bojković, Srđan Dragojević, Milena Dragićević Šešić, Vesna Rakić Vodinelić, Vesna Pešić, Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Vida Petrović Škero, Rodoljub Šabić, Dragan Velikić, Aida Ćorović, Kokan Mladenović, Sonja Biserko i drugi.
Stojanović kaže, na pitanje, da li, s obzirom da se od opozicije traži da da reč da neće sarađivati s vlašću nakon izbora, da – imamo loša iskustva u prošlosti.
„Ajde da kažemo da imamo jako loša iskustva od početka višestranačja, mnogo toga smo videli, i preletače i kupljene glasova. Ima još važnih tačaka, za mene lično važno je pozivanje na poverenje pravosudnim organima i na krivičnu odgovornost. Imali smo posle 5. oktobra razne ideje, govorilo se često o utvrđivanju odgovornosti, ali sam uvek mislila da je krivična odgovornost jedini pristup. Revanšizam je siva zona, nije jasno ko će tu odgovarati, koje lične stvari bi mogle da utiču na to“, rekla je Stojanović.
Institucije, dodaje, jesu urušene, ali…
„Polazimo od toga da u tim institucijam još uvek postoje ozbiljni ljudi, koji će kada spadne pritisak, početi da funcionišu. Ne možete proizvesti sudiju za godinu dana“, kaže.
Upoređujući situaciju sa 90-tim godinama prošlog veka, Stojanović navodi da sada – ne može biti gore.
„Gore ne može biti, jer nema rata, govorimo o politički minimalnim zahtevima. Nema rata, nema sankcija i Srbija nije na stubu srama, tu je situacija bolja. Ali što je sigurno gore, ovo traje 30 godina, to urušavanje društva, prevladavanje nacionalizmna… I to je sada već postalo potpuno dekadentno, prešlo je u stanje raspada, kako se i konstatuje u ovom apelu. Medijska scena je lošija nego 90-tih, tada je bilo više medijskih sloboda, više medija, štampa i mediji su imali veću težinu, postojala je veća zrelost među političkim strankama“, izjavila je Stojanović.
Dodaje i da misli da je Zdravko Ponoš dobar predsednički kandidat.
„Izgleda kao čovek koji može okupiti različite slojeve glasača, nadam se da će doći do dogovora sa ostalim strankama, da se ne bi rasipali ti glasovi. I on postaje simbol jedne alternative, jer postoji nada koja će se dati građanima“, rekla je.
BONUS VIDEO: Zastupljenost političkih stranaka u medijima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar