Stojanović: Izveštaj REM-a poredi "babe i žabe"

U tom izveštaju se navodi da od 11. do 15. maja nisu bile emitovane oglasne izborne poruke i da je najviše medijskog prostora, 14,91 odsto, imao opozicioni Savez za Srbiju, a potom sa 9,33 odsto vremena sledi Izborna lista Aleksandar Vučić – za našu decu. Na spisku se nalazi i poseban podatak o strankama čije izborne liste RIK do 15. maja nije proglasila, kao i o strankama koje bojkotuju izbore, a za koje REM navodi da su u medijima bile zastupljene 30,79 odsto vremena.Jasno je šta je vlast htela da uradi – da iskrivi metodologiju i onda, kao i većinu stvari, čak i ovo predstavi u svoju korist. Potpuno nenormalno, ali ne i neočekivano od institucije poput REM-a, rekao je Stojanović za portal "Slobodna reč". Na izveštaj je reagovao i Biro za društvena istraživanja, koji smatra da se izborni monitoring medija REM-a sprovodi mimo međunarodnih standarda i praksi. U saopštenju BIRODI navodi da metodologija za analizu sadržaja izveštavanja emitera, koji su deo uzorka nad kojim se sprovodi monitoring, nije u skladu sa međunarodnim standardima koje propisuju Venecijanska komisija i Direktorat za ljudska prava Evropske komisije i praksama koje se poštuju u izborno-posmatračkim misijama. Regulatornom telu se zamera i izostanak analize tonaliteta izveštavanja o akterima u izbornom procesu - da li je ono pozitivno, negativno ili neutralno - već se u obzir uzima samo vremenska zastupljenost. Izveštaj REM-a odnosi se na nadzor Televizija N1, RTV Pink, Nova S, RTV, Hepi TV, TV B92, RTS, RTV Prva, Radio Novi Sad, Radio Beograd i RTV 2. "Izveštaj REM-a je potpuno skandalozan i neprimeren. Ne samo što ne meri tonalitet, već i zato što poredi babe i žabe. Televizije poput Nove S i pre svega N1, koja je čisto informativni kanal, nisu televizije sa nacionalnom frekvencijom, niti bi ih trebalo na taj način porediti", kaže Stojanović. Kako objašnjava, bez obzira što nije televizija sa nacionalnom frekvencijom, N1 je mogla biti predmet monitoringa, ali su iz REM-a "mogli da je navedu kao primer izveštavanja o političkim dešavanjima – gde se priča o svima, gde se svako poziva i gde svako može da kaže ono što misli". Televizije N1 i Nova S nemaju nacionalnu frekvenciju, a deo kablovskih operatera koji su pod kontrolom države ne emituju njihov program, pa im je vidljivost ograničena i samim tim ne mogu imati ni veliku gledanost. Stojanović ukazuje da je javnost na taj način dobila potpuno iskrivljenu stvar, jer su upravo način predstavljanja, diverzifikovanost mišljenja i tonalitet suštinski potpuno drugačiji u realnosti, pošto su televizije sa nacionalnom frekvencijom u boljem položaju i imaju veći značaj samim tim što su u vlasništvu svih građana, za razliku od N1 i Nove S.