Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da će se Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu baviti imovinom za koju ne može da se dokaže da je stečena na zakonit način.

Ministar je poslanicima u Skupštini Srbije rekao da, iako postoji stari zakon koji omogućava ispitivanje porekla imovine, Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija su pribegli izradi novog zakona kako bi se uspostavio efikasniji mehanizam.

On je pojasnio da će poreski obveznici, kod kojih se bude videlo da su za tri godine uzastopno stekli imovinu veću od 150 hiljada evra, morati da dokažu da su je stekli u skladu sa zakonom.

Stefanović je rekao da će za imovinu za koju nema dokaza kako je stečena biti određena poreska stopa od 75 odsto, i odgovorio je na pitanja postavljana u javnosti da porez neće biti 100 odsto da ne bi ličilo na konfiskaciju, ali da porez neće biti ni niži jer bi to izgledalo kao legalizacija kriminala.

Ministar je rekao da država uspostavlja čvrst antikorupcijski mehanizam i da će svaki građanin moći da dođe pod udar provere imovine.

Poslanici su odlučili da se u objedinjenoj raspravi razmatraju i predlozi izmena Zakona o parničnom postupku i Zakona o obligacionim odnosima, kao i potvrđivanje Memoranduma o saradnji u borbi protiv korupcije u jugoistočnoj Evropi.

Kao drugu objedinjenu tačku dnevnog reda poslanici će razmatrati 29 zakona, dok će u trećoj tački objediniti raspravu o Zakonu o utvrdjivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji i potvrđivanje Konvencije o medjunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice.

Transparentnost: Zakon kasni sedam i po godina

Iz Transparentnosti Srbija poručuju da se sa predlogom Zakona o ispitivanju porekla imovine kasni sedam i po godina, te da narodni poslanici, koji će raspravljati o ovom predlogu, nemaju odgovor na pitanje zbog čega postojeći zakonski mehanizmi nisu primenjeni:

„Transparentnost Srbija ukazuje da bi bilo neophodno da se sva sporna pitanja u vezi sa ovim Zakonom razreše pre usvajanja.  Svakako, pre početka primene, kako eventualna šteta ne bi bila veća od očekivane koristi. Ukoliko bi se tek naknadno ispostavilo da su neka pravila neustavna, onda bi država, umesto da naplati dodatni porez na kraju morala da plaća čak i odštetu onima koji su imovinu stekli na sumnjiv način“, piše u saopštenju ove nevladine organizacije.