Stanković pred sastanak s evroparlamentarcima: Opisaćemo im stanje našeg društva i tražiti da posmatraju lokalne izbore

Ističe da sve što budu radili moraju da rade brzo i ujedinjeno, "ne mislim samo na opoziciju, već na celokupnu javnost u Srbiji".

Kako dodaje, do kraja maja ili početkom juna postoji šansa da se nešto promeni, naročito kada se radi o planiranju i zaštiti izbora, ne samo lokalnih, već i budućih parlamentarnih.

Smatra da bi izbori kakvi postoje u EU trebalo da se održe u Srbiji, podsetivši da u Uniji postoji i elektronski način glasanja u nekim zemljama, kao i obeležavanje svakog listića sa nekom vrstom digitalnog broj.

"Imamo desetak nedelja ispred nas da neke stvari dogovorimo, da vidimo kolika je uopšte snaga svih nas, a posebno u ovom slučaju i partnera EU, da dođemo do normalnih uslova i normalnih izbora", poručuje Stanković.

Ukazujući da Evropski parlament ne šalje delegacije za posmatranje na lokalne izbore, osim izuzetka 2015. kada je takva delegacija poslata u Ukrajinu, kaže da će upravo to tražiti od evroparlamentaraca.

Ističe da je ovo proces u kojem nemaju mnogo vremena, "i pre svega ćemo to reći evroparlamentarcima i pitaćemo ih da li postoji volja da se pomogne Srbiji, ako ne, moraćemo sve da uradimo sami".

Delegacija Evropskog parlamenta stigla je oko 8.30 u Skupštinu Srbije, ušla je na glavni ulaz, uprkos jučerašnjim izjavama predstavnika vlasti i tabloida, što je Stanković ocenio kao spin da se skrene pažnja sa tema u skupštini, da će ući na sporedni, kako bi izbegli izložbu u Jasenovcu u skupštinskom holu.

Prvi sastanak evroparlamentarci imaju sa potpredsednicom skupštine i predsednicom Odbora za evropske integracije Elvirom Kovač, a nakon toga i sa predstavnicima parlamentarne opozicije.

Stanković ocenjuje da su na jučerašnjoj sednici skupštine predstavnici vlasti ismevali evroparlamentarce, koji dolaze u Srbiju u situaciji kada se zakoni o pravosuđu menjaju van evropskog konteksta, kada smo imali paljenje kancelarije tužioca, kada se na svaki način degradira ovo društvo, kada imamo potpuni raspad sistema spoljne politike, "a onda se ovde zamera što neko želi da priča o problemima koje Srbija ima".

Ističe da Srbija nikada nije bila dalje od EU, na 25-godišnjicu od prve demokratske vlade ubijenog premijera Zorana Đinđića.

Ukazuje da evroparlamentarci dobro znaju gde živimo, i da je stvar u tome kako možemo Srbiju da promenimo i približimo EU.

Dodaje da je pitanje gde trenutno Srbija spada i da je vreme da se opredelimo.

Navodi i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao 13 godina vlasti da pokaže da li želi da Srbija napreduje.

"Previše smo vremena izgubili, ova vlast nikada neće približiti Srbiju EU. Svi treba da pogledamo koliko je svet napredovao i koliko će napredovati u narednih 10-15 godina, a ukoliko ne budemo imali partnere u tom napretku bojim se da ćemo ostati crna rupa" u Evropi, ocenio je Stanković.

Kazao je i da vlast sve vreme igra tango sa EU, "više puta je imala priliku da pokaže privrženost EU, a konstantno se udaljavala od nje, definitivno su i (predsednica Evropske komisije) Ursula fon der Lajen i (komesarka za proširenje) Marta Kos svesni sa kim pričaju".

Misli i da bi Vučićevom režimu, ogrezlom u korupciji, škodio ulazak u EU, jer bi on podrazumevao usklađivanje sa evropskim zakonima.

Sa kim će se još sastati?

Članovi evropske delegacije, koju predvodi portugalska evroposlanica Marta Temido, odvojeno će razgovarati i sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata.

Na sastancima će, kako se navodi, pokrenuti pitanja istaknuta u Rezoluciji EP od 7. maja 2025. o izveštajima Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, i u Rezoluciji EP od 22. oktobra 2025. o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana posle tragedije u Novom Sadu - smrti 16 osoba usled pada nadstrešnice.

U delegaciji AFET tri člana imaju konzervativna Evropska narodna partija (EPP), najveća grupa u EP, dva člana Socijalisti i demokrate, a po jednog Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija.

Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka (Reinhold) iz Austrije, Davor Ivo Štir (Stier) iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje (Juknevičiene) iz Litvanije. Socijaliste i demokrate predstavljaju šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske.

U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter (Brandstätter) iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza (Serban-Dimitrie Sturdza) iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron (Bystron) iz Nemačke.

Mandat delegacije AFET proističe iz Rezolucije EP od 22. oktobra 2025, u kojoj piše da evroposlanici podržavaju slanje misije za utvrđivanje činjenica u Srbiju.

Tom Rezolucijom, u kojoj piše da treba šire ispitati u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela novosadskoj tragediji, evroposlanici su podržali pravo studenata i građana Srbije na mirne proteste i najoštrije su osudili talas nasilja koje je sponzorisala država, zastrašivanja i neselektivnog hapšenja. Ocenili su da je rukovodstvo Srbije politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji.

U Rezoluciji se, između ostalog, poziva Evropska komisija da pokrene inicijativu za uvođenje ciljanih pojedinačnih sankcija odgovornima za teško kršenje zakona i ljudskih prava, osuđuju se proizvoljna i politički motivisana upotreba predsedničkih pomilovanja osoba gonjenih zbog nasilja nad studentima, kao i uspostavljanje nelegalnog provladinog šatorskog kampa ispred predsedništva Srbije, takozvanog "Ćacilenda".

Vlasti Srbije se pozivaju da obezbede slobodu medija, a visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje. U tekstu se sa zabrinutošću primećuje da vlada po svemu sudeći pregovara sa vlasnicima kompanije Junajted medija kako bi oslabila nezavisne medije u njenom sastavu i upozorava da to predstavlja ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji.

U ranijoj Rezoluciji EP, od 7. maja, piše da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU - pre svega da unapredi unutrašnji politički dijalog, da sprovede reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i da se potpuno uskladi sa spoljnom politikom Unije.

Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski i drugi protesti u Srbiji, uključujući pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.

Evroposlanici u Beogradu borave od 22. do 24. januara, a na kraju posete će održati konferenciju za medije. Očekuje se da posle posete sačine izveštaj, čije je domete teško proceniti u ovom trenutku.