Šta tačno može da uradi Misija UN po pitanju istrage "zvučnog topa"?

CRTA i još 10 nevladinih organizacija zatražilo je da se u slučaj "zvučni top" uključi misija Ujedinjenih nacija, te da tamošnji visoki komesar za ljudska prava uputi nezavisnu misiju koja će utvrditi činjenice o 15. martu.

Njihov zahtev dolazi nakon što je Više javno tužlaštvo optužilo studente u blokadi da su studenti dogovarali "simulaciju" upotrebe zvučnog topa na studentskom protestu 15. marta prošle godine, kada je došlo do incidenta naglim prekidanjem šesnaestominunte tišine.

Saopštenje VJT koje dolazi više od godinu dana posle incidenta poslužilo je kao povod da predstavnici vlasti otpočnu kampanju protiv studenata, ali i onih koji su tvrdili da zvučni top na protestu jeste upotrebljen.

U saopštenju koje uz CRTU potpisuje još 10 nevladinih organizacija, navodi se da je postupanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu suprotno temeljnoj i nepristrasnoj istrazi kakva je neophodna u slučaju incidenta kojim je prekinuta komemorativna tišina na protestnom skupu 15. marta 2025.

"Više indicija ukazuje na nameru da se zvučni udar na građane zataška, a pažnja javnosti skrene na teren političkog progona žrtava, kao i medija i organizacija koje su im pružale podršku – zajednički je stav više organizacija civilnog društva. Istragu bi moralo da vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, ali ono se bez obrazloženja povuklo iz predmeta. Potom se neefikasnim pokazalo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a u aktuelnom obrtu Više javnog tužilaštvo u Beogradu bavi se apsurdnom zamenom teza, tj. navodnom organizovanom simulacijom dejstva zvučnog topa", navodi se, između ostalog, u saopštenju.

Zbog toga je, kako pojašnjavaju, neophodno da se u proces uključe kredibilni i neutralni međunarodni mehanizmi.

"Zahtevamo da država hitno podnese zahtev kancelariji Visokog komesara UN za ljudska prava da uputi nezavisnu misiju koja će utvrditi činjenice o 15. martu. Podsećamo da je Folker Tirk, visoki komesar UN za ljudska prava, već javno izneo takav predlog, ali su ga srpske vlasti ignorisale. Budući da je domaće pravosuđe podleglo političkim pritiscima, UN misija jedina može da garantuje da će nepristrasno utvrditi istinu o zvučnom udaru na hiljade građana Srbije", navodi u svom zahtevu 11 nevladinih organizacija.

U izjavi za Novu, programski direktor CRTA Raša Nedeljkov kaže da bi dometi misije UN koju su zatražili, bili isti kao i u drugim posmatračkim misijama, koje svojim kredibilitetom i reputacijom doprinose boljem razumevanju problema.

"To je nešto što kasnije može da posluži kao materijal za pritiske na državne institucije da svoj posao sprovedu. Nas nekoliko organizacije je podnelo krivičnu prijavu nakon incidenta 15. marta, pre svega, Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje bi trebalo da bude predmetno da procesuira činjenice da postupa. To se nije dogodilo i zato mi pokušavamo da koristimo sve mehanizme koji su nama dostupni", kaže Nedeljkov, praveći paralelu sa misijima ODHIR i Saveta Evrope i Evropskog parlamenta koje su posmatrale održavanje izbora u Srbiji.

Nedeljkov kaže da su dometi tih posmatranja da se neke činjenice utvrde i da se na osnovu toga upute preporuke, sugestije ili zahtevi Republici Srbiji da postupa po njima.

"U ovom konkretnom slučaju, nalazi bi mogli da budu direktno upućeni Republici Srbiji, kao što je i Sud za ljudska prava po predmetu koji je pokrenulo civilno društvo, donelo uputstvo Republici Srbiji da se ubuduće uzdrži od korišćenja soničnog oružja. To su dometi koje mi sada imamo", navodi Nedeljkov.

Na pitanje, da li očekuje da će država uputiti zahtev kancelariji Visokog komesara UN za ljudska prava za slanje misije u Srbiju, Nedeljkov kaže:

"Na nama je da uradimo sve što možemo kao organizacije i građani i da vršimo pritisak na institucije Republike Srbije da poštuju sopstvene zakone. Jasno je da je očekivanje malo da država postupi po ovom zahtevu, kao i u mnogim slučajevima. Kao što nije ispunila ni zahteve studenata koji su bili bazični...Očekivanje da će država sada nešto uraditi jeste malo, ali nas to ne ograničava da zahtev ispostavimo. Očekujem od međunarnodnih partnera da u tim zahtevima vide integritet i opravdanost da međunarodne institucije, čija je Srbija članica, pomognu nama da se vadimo iz ovog dubokog političkog ponora i krize", zaključuje Nedeljkov.

Ko su potpisnice saopštenja?

Osim CRTA, saopštenje su potpisali i A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava,

Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za pravosudna istraživanja - CEPRIS, FemPlatz, Gradjanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Slavko Ćuruvija fondacija i Trag fondacija.