Oni kojima je posao da prate dešavanja na Zapadnom Balkanu, posebno u kontekstu rešavanja kosovskog problema, mogli su da protumače da Vučić svojim govorom u UN ili blefira, podižući cenu u rešavanju kosovskog problema ili da je dojučerašnju tzv. neutralnost ipak jasnije pomerio ka Putinovoj strani zavese.
Piše: Zora Drčelić
Da li se još neko seća neizvesnosti prošle subote hoće li biti Evroprajd šetnje ili ne? Sem, naravno, Aleksandra Vulina koji preti nekim učesnicima Evroprajda iz EU da će im zabraniti ulazak u Srbiju zbog nedoličnog ponašanja. Valjda je to pokušaj da se pred desničarskom i proputinovskom javnošću povrati „dostojanstvo“ zbog činjenice da je Vlada Srbije na kraju ipak morala da garantuje sigurnost stranim diplomatama, pa onda i građanima, u LGBT šetnji do Tašmajdana. Prvi veliki Evroprajd u jugoistočnoj Evropi je, između ostalog, pokazao da međunarodni zvaničnici, kada hoće, imaju način da podsete predsednika Srbije na šta se obavezao.
Objava Vladimira Putina o delimičnoj mobilizaciji u Rusiji potopila je u protekloj sedmici sve vesti na planeti. Posebno deo u kojem je rekao da će u slučaju pretnje teritorijalnoj celovitosti Rusije iskoristiti „bezuslovno sva sredstva“ kojima raspolažu i zaključio: „To nije blef.“
Aleksandar Vučić se u to vreme spremao za svoj govor na 77. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, lobirajući okolo za povlačenje priznanja samoproklamovane države Kosovo. Na TV Newsmax rekao je da se s Putinom video „mnogo puta“ i dodao: „Ne verujem da blefira“. Za to vreme je Aljbin Kurti na CNN-u objašnjavao kako je Kosovo demokratija, dok je Srbija – ruska produžena ruka na Zapadnom Balkanu.
Na skupštini UN Vučić je govorio posle Volodimira Zelenskog i to jeste bila prilično nezahvalna pozicija za njega. Zelenski je osudio zemlje koje su u agresiji Rusije na Ukrajinu zadržale neutralan stav, optužujući ih da su sebične i da vode računa o svojim interesima. S druge strane, govor Aleksandra Vučića, nije delovao neutralno, više kritički i pomalo ogorčeno prema Zapadu.
Glavna tema Skupštine UN bila je Ukrajina, a Vučić je o ratu govorio samo u kontekstu kosovskog problema. Na nedvosmislenu Putinovu pretnju da će upotrebiti nuklearno oružje – u govoru se nije ni osvrnuo. Vratio se u 1999, direktno optuživši članice UN i NATO-a što imaju dvostruke aršine prema Ukrajini i Srbiji: u slučaju Ukrajine zahtevaju da se poštuje Povelja UN dok su u slučaju Srbije priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova i povredile suverenitet i teritorijalni integritet Srbije ignorišući rezoluciju UN 1244 prema kojoj je Kosovo sastavni deo Srbije.
PROČITAJTE JOŠ
Oni kojima je posao da pomno prate dešavanja na Zapadnom Balkanu, posebno u kontekstu rešavanja kosovskog problema, mogli su da protumače da Vučić ili blefira, podižući cenu u rešavanju kosovskog problema ili da je dojučerašnju tzv. neutralnost ipak jasnije pomerio ka Putinovoj strani gvozdene zavese između Istoka i Zapada. U tom smislu, išao je na ruku i Putinovim interesima i ocenama Kurtija gde je danas Srbija. A opšta mesta o evropskom putu Srbije, bezbednosti na globalnom nivou i diverzifikaciji energije, jedva da su primećena. Srbija je, najkraće, žrtva. Vučić je zato citirao Martina Lutera Kinga: „Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svugde.“
Aleksandar Vučić se, nema sumnje, obraćao domaćoj javnosti, te je u tom smislu, govor uspeo. Kao i nastup u Skupštini Srbije pre desetak dana, i ovaj u UN računa se kao početak Vučićeve kampanje za izbore 2024, ali i kao najava preregistracije SNS-a u nekakav širi i sveobuhvatniji „srpski blok“. Dok je svet u panici od nuklearnog rata, Vučić računa rejting. Svak svoj posao.
Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik dan posle je izjavio za TV Insajder da se odluke Srbije o budućnosti ne mogu zasnivati na 1999. godini, da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji i da je usklađivanje srpske bezbednosne i spoljne politike sa evropskom na nižem nivou nego pre ruske agresije na Ukrajinu. On je rekao i da je EU spremna da Srbiji omogući manju zavisnost od Rusije kad je reč o prirodnom gasu.
Dokument koji je objavljen u Albanian postu kao „novi okvir“ za dijalog Beograda i Prištine u četiri faze u narednih 10 godina, a došao je navodno od Makrona i Šolca – nije autentičan. Tako bar tvrdi Peter Stano, portparol EU. Vučić je iz Njujorka pitao: „Ko je ovde lud? Okej, ja sam lud, čitao sam nepostojeći papir“, objašnjavajući da je to papir koji nije hteo da primi.
Za to vreme, u Srbiji ništa novo. Ministarka energetike Zorana Mihajlović viče na direktore škola i učiteljice što su preporuke o štednji struje shvatili zdravo za gotovo „umesto da upotrebe mozak“ i dogovore se na koji način mogu da uštede. Ne seća se ministarka da već godinama sedi u vlasti u kojoj upotreba mozga nije baš preporučljiva.
Zdravstveni radnici u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ stupili su u štrajk upozorenja zbog višegodišnjeg mobinga koji, kako tvrde, nad njima sprovodi v.d. direktorka ove klinike Ivana Stašević Karličić.
BONUS VIDEO: Prijava zbog Vučića iz frižidera: Izveštaj REM-a o analizi predizborne kampanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare