1
Dugačak je spisak svih zamerki koje su pobrojane u novom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. Srpskim vlastima se nalaže kao prioritet uvođenje sankcija protiv Rusije, a kako saznaje Nova.rs zamera im se i zapaljiv govor protiv političkih protivnika, postupanje REM-a tokom kampanje, prekomeran broj v.d. kadrova u javnoj upravi, javno dovođenje u pitanje presuda za ratne zločine suda u Hagu…
Nacrt izveštaja EK o Srbiji biće objavljen sutra, a u tom dokumentu se naglašava da se Srbija nije uskladila sa sankcijama prema Rusiji, koje je EU uvela zbog agresije na Ukrajinu.
„Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije“, piše u dokumentu, a preneo je RSE.
U oblasti spoljne i bezbednosne politike došlo je do nazadovanja i opala je stopa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU – sa 64 odsto, koliko je bilo 2020. na 45 odsto, koliko je sada.
Prema informacijama našeg portala, kada je reč o političkim kriterijumima, u izveštaju EK se konstatuje da se u Narodnoj skupštini održavaju zapaljivi govori protiv političkih oponenata i institucija koje izražavaju drugačije političke stavove.
Naglašava se i da nema nikakvog progresa u reformi javne uprave. U tom pogledu zamera nam se prekobrojan broj v.d. kadrova i ističe da je neophodna kontrola od strane Sekreterijata za javne politike, kao i da je potrebno sprovesti Zakon o planskom sistemu.
Nikakav napredak nije načinjen u oblasti slobode izražavanja, a ističe se i da su zabrinjavajući slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima. U izveštaju se navodi da se nije napredovalo u sprovođenju Medijske strategije i usvajanju relevantnog zakonodavstva, kao i da će se pažljivo pratiti proces dodele licenci od strane REM-a.
U obzir će biti uzet i izveštaj ODHIR o postupanju REM-a i Privremenog nadzornog tela tokom kampanje, koji nije pozitivan.
U dokumentu Evropske komisije naglašava se i da je Evroprajde bio okružen pravnom nesigurnošću, kao i da je održavanje te manifestacije bilo neizvesno do poslednjeg trenutka.
Kada je reč o odnosima u regionu, navodi se da su oni s Hrvatskom „sve više zategnuti uz povremene političke sukobe“. Sa druge strane, odnosi Srbije sa Crnom Gorom se ocenjuju kao „izazovni“, ali se naglašava da su obe strane nagovestile veću spremnost za resetovanje odnosa i napore na rešavanju otvorenih pitanja, preneo je Radio slobodna Evropa.
Poseban deo se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se ocenjuje da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznog sporazuma.
U dokument se Beograd i Priština pozivaju da se „bez daljeg odlaganja“ konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji. Postizanje takvog sporazuma je „hitno i ključno“, stoji u izveštaju, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svom evropskom putu.
Evropska komisija u izveštaju konstatuje i da postoje izazovi u pravosuđu, nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti, profesionalizmu i obuci.
RSE je preneo da je po pitanju borbe protiv korupcije, prema nalazima Evropske komisije, Srbija učinila samo „ograničeni napredak“. Broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenu sa godinu dana ranije, ali je pao broj prvostepenih optužnica.
Navodi se i da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije i poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.
Lošu ocenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala i u tom pogledu zabeležen je samo „ograničen napredak“. Spominje se da je u proteklom periodu, povećan broj novih istraga i konačnih presuda, ali da je opao broj optužnica i prvostepenih presuda.
Srbiji se zamera i javno dovođenje u pitanje i nepoštovanje presude za ratne zločine Mehanizma za međunarodne krivične sudove.
U izveštaju se naglašava i da je, kada je reč o migracijama, potrebno usklađivanje sa viznom politikom EU.
Prema nalazima Evropske komisije, fiskalne reforme su neujednačene, a naglašava se i slabost u budžetskom planiranju. U izveštaju se konstatuje da država i dalje ima veliki uticaj na privredu i da poslovni sektor nije dovoljno razvijen. Na to, navodi se, utiču i korupcija i izazovi u pravosuđu.
Takođe, postoji problem u javnim nabavkama i ovde se posebno naglašava donošenje Zakona o posebnim postupcima za linearne infrastrukturne objekte.
U izveštaju EK se naglašava i da nema napretka u poglavlju 27, koji se odnosi na životnu sredinu, kao i da je potrebno usvojiti nacionalni plan za energetiku. Ističe se da je potrebno raspisati aukciju za obnovljive izvore energije i ubrzati razdvajanje Srbijagasa.
BONUS VIDEO Ranko Pivljanin i Radomir Lazović o (ne)zaustavljanju evrointegracija i ceni ekoloških borbi
