0
Zajedno sa zahtevom Vlade Srbije za sazivanje sednice parlamenta, u skupštinsku proceduru ušao je i izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 1. septembra do 15. januara. U njemu nema detalja iz francusko-nemačkog predloga, a očekuje se da o tom dokumentu govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Iza izveštaja koji će biti prosleđen i poslanicima stala je Vlada, odnosno Kancelarija za KiM i Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
U tom dokumentu se navodi da je tokom prethodnih nekoliko meseci došlo do krajnje eskalacije krize dijaloga Beograda i Prištine, te da odgovornost za takav razvoj dođaja snosi Priština, koja je od dolaska na vlast Aljbina Kurtija u “kontinuitetu pojačava sistemsku diskriminaciju Srbija, uz uporno odbijanje sprovođenja i kršenja svih dogovora koji su postignuti u okviru dijaloga.”
U izveštaju piše i da je nasilje Prištine protiv Srba u Pokrajini od septembra prošle godine poprimilo “sve elemetne koji su potrebni da se se moglo okarakterisati kao sistemski progon na etničkoj osnovi”.
Dalje se navodi da je u u izveštajnom periodu zabeleženo 68 etnički motivisanih napada, što čini bezmalo 25 odsto ukupnog broja napada na Srbe” od dolaska Aljbina Kurtija na vlast.
„Posledične reakcije zvaničnika u Prištini na napad na srpsku decu u potpunosti su potvrdile da te institucije u najmanjoj meri idejno podstiču nasilje protiv Srba“, ističe se u tekstu povodom pokušaja ubistva dečaka (11) i mladića (21) u Gotovuši na Badnji dan.
U izveštaju piše i da je Vlada Srbija uputila zahtev Kforu 16.decembra, koji se odnosi na povratak dela srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo, kao i da je taj zahtev odbijen. Podseća se i na postavljanje punktova jedinica kosovske policije na više lokacija na severu, postupanje pravosuđa na Kosovu i na slučaj Dejana Pantića, kada više od 10 dana nije bilo informacije gde se nalazi posle hapšenja.
U Izveštaju se govori o Nikoli Nedeljkoviću, koji je pušten na slobodu posle šest meseci zatvora posle hapšenja na Gazimestanu, slučaju porodice Petrović u Velikoj Hoči, kojoj je nelegalno oduzeto 42.000 litara visokokvalitetnog vina, ranjavanju Miljana Delevića na Bistričkom mostu, Stefanu Tomiću koji je pretučen na Božić i Lazaru Milutinoviću iz Suvog Dola, kojeg su napali Albanci.
Podseća se i da su tokom septembra usledile napetosti na terenu u svetlu početka primene prištinske jednostrane odluke o ukidanju legalnih srpskih tablica. U izveštaju se navodi da je zbog toga došlo do ozbiljne bezbednosne krize, te da su EU i drugi međunarodni činioci pokrenuli intenzivnu aktivnost radi predupređivanja nepovoljnih scenarija. Međutim, zbog odbijanja njihovih zahteva da se za dodatnih 10 meseci odloži primena odluke o preregistraciji, početkom novembra došlo je do ozbiljne bezbednosne krize.
0
1
30
Dalje se navodi da je kompromisno rešenje ipak postignuto 23. novembra i da je Beograd pristao da do postizanja trajnog rešenja zastane sa izdavanjem novih registarskih tablica sa oznakama srpskih gradova i opštian na KiM, ali i da je Priština primorana da prihvati obavezu da obustavi sve aktivnosti na preregistraciji vozila.
Nedugo nakon toga, piše u izveštaju, došlo je do novog organizovanog nasilja protiv Srba i dodatnog kršenja postignutih sporazuma.
“Priština je najpre 8. decembra da izvrši svojevrsnu okupaciju severnog dela Kosovske Mitrovice . Tog dana je oko 300 pripadnika prištinskih specijalnih snaga nelelgalno upalo na područje severnog dela grada, pod izgovorom navodne potrebe da zaštite manjinski albanski živalj koji tu živi… Te formacije su umesto tobožnje zaštite Albanaca na severu KiM sprovele sveobuhvatno intenziviranje terora protiv Srba. Od februara 2022. odnedavno pripremaju teren za izgradnju svojih stalnih baza”, navodi se između ostalog u izvešataju.
U zaključku Izveštaja se naglašava da je postignuto po srpsku stranu „objektivno povoljno kompromisno rešenje kroz dogovor o tablicama od 23. novembra“, Beograd i Srbi sa Kosova su isposlovali jasnu i nedvosmislenu pisanu potvrdu Kfora da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever bez odobrenja komandanta Kfor i četiri srpska gradonačelnika.
Dobijena je zajednička javna izjava SAD i EU kojom se garantuje da Priština neće hapsiti i procesuirati bilo kojeg Srbina koji je učestvovao na „mirnim protestima/barikadama“, a očuvan je i znatno unapređen kredibilitet srpske strane kao pouzdanog partnera koji je posvećen normalizaciji odnosa, čime su „osujećene maliciozne prištinske namere da portretiše Beopgrad kao navodni izvor nestabilnosti u regionu“.
Ceo izveštaj koji će biti na dnevnom redu Skupštine možete pročitati ovde.
Sednica Skupštine o Kosovu biće održana u četvrtak, a na njoj će govoriti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On bi trebalo da govori i o francusko-nemačkom predlogu.
BONUS VIDEO Kako se SNS priprema za „odbranu“ Kosova?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
