Šta nas čeka posle krize na Kosovu i kako će se sve završiti

U kosovskim institucijama juče se pljuštale ostavke. Sa sajta Skupštine Kosova uklonjeni su podaci o poslanicima iz redova Srpske liste, policije nije bilo na ulicama, a sudije, tužioci i ostalo sudsko osoblje i formalno su podneli ostavke.Bodo Veber, politički analitičar i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, navodi za “Novu” da je reč o najvećoj eskalaciji na Kosovu od 2013. I to ne zbog ostavki Srba u kosovskoj vladi i parlamentu i opštinama, već zbog odlaska srpskih policajaca, sudija i tužioca iz kosovskih institucija.

“Ovo svakako pokazuje, a što je već vidljivo zadnje dve godine, da je za pregovore (Beograda i Prištine) potreban angažman sa najviših nivoa u Berlinu, Parizu i Vašingtonu. Videli smo i da pregovori o bilateralnim sporovima van okvira sveobuhvatnih pregovora ne vode nigde. Jer i iza bilateralnih sporova, kao što je spor oko tablica, stoji pitanje statusa”, kaže Veber.On navodi da su i jednostrani potezi Prištine u poslednje vreme ogledalo “neizdrživog” stanja dijaloga i da je potrebno vratiti se pregovorima o sveobuhvatnom sporazumu. Veber smatra da je jedini izlaz iz ovakve situacije popuštanje i jedne i druge strane.“Potrebno je jedno potpuno resetovanje sa najviših nivoa zapadnih zvaničnika. Sama činjenica da je u u kontekstu tzv. nemačko - francuskog predloga došlo do te eskalacije pokazuje da smo još daleko od takvih nekih sveobuhvatnih pregovora. Zaista se ne vidi kako izaći iz te situacije, osim da se odloži jednostrana odluka Prištine, a da se sa srpske strane povuče zahtev za formiranje ZSO. Upravo je dijalpog zaglavljen na ZSO, što pokazuje da se to pitanje ne može rešiti van okvira jednog sveobuhvatnog sporazuma”, smatra Veber.Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike kaže da je ovu krizu generisao Aljbin Kurti i veruje da će on da popusti, ne samo po pitanju tablica, već i oko ZSO. On navodi za “Novu” da je uveren da za eskalaciju nema potencijala ni na jednoj strani.

“Time bi se ugrozili odnosi poverenja sa EU, UN, NATO i KFOR-om koji ostaju posvećeni deklarisanim ciljevima svojih misija na KiM. Isto tako, za srpsku zajednicu je od suštinskog značaja vraćanje u institucije koje bi u ovoj fazi trebale predstavljati stubove poverenja i suživota”, ističe Lunić.On kaže da je pozicija Srbije u pregovorima o normalizaciji odnosa sa Prištinom veoma kompleksna jer odražava i globalnu geopolitičku rekompoziciju moći, kao i da je bitno da u ovom trenutku stavovi Beograda ne budu u koliziji sa politikom SAD.“Samo rešenje će sasvim sigurno prevazići i region Zapadnog Balkana i interese Beograda i Prištine jer je primamljivi presedan Kosova izašao iz okvira “jedinstvenog slučaja” i postao osnova za aktuelne i sve buduće sukobe širom sveta. Zato je strategijski bitno da u ovom trenutku stavovi Beograda nisu u koliziji sa politikom Vašingtona koji često naglašava neophodnost mira i stabilnosti u regionu, kao i ispunjenje svih obaveza iz prethodno potpisanih sporazuma, uključujući formiranje ZSO”, navodi Lunić i dodaje da se tek nakon toga Beograd može posvetiti pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi uključilo i razmatranje francusko-nemačkog predloga, ali i blisku saradnju sa SAD.Da je rešenje u rukama međunarodne zajednice, smatra Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida. On kaže da je kompromis moguć samo ako međunarodna zajednica bude više insistirala da Priština odloži ili ukine odluku i poštuje onaj deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na formiranje ZSO.

“Mislim da u ovom momentu, bez kooperativnije odluke Prištine, odnosno Aljbina Kurtija, neće moći da se dođe do kompomisa. Da bi se Aljbin Kurti učinio koopreativnijim čini se da je jedini način da to bude neka vrsta tihog ili nešto jačeg pritiska koji bi usledio od strane međunarodne zajednice. Taj pritisak je postojao, ali ili nije bio dovoljno jak ili je Aljbin Kurti uspevao da odoli svim pritiscima”, kaže Klačar.On navodi da se plaši da bez značajnijeg uključivanja međunarodne zajednice u sprovođenje Briselskog sporazuma neće biti kompromisa niti će se Srbi vratiti u institucije tako brzo.O nemačko francuskom predlogu o konačnom rešenju Kosova smatra da ne sadrži sve neophodne elemente za kompromis.“Odnos između benefita i koncesija koja dobija i dalje jedna i druga strana je u velikim disbalansu, bar što se tiče Srbije. Jedino novo što bi Srbija time dobila je ZSO koja je faktički već trebalo da se dobije još 2013. Dobija članstvo u EU koje nije konkretizovano, ali to po prirodi stvari, ako se potpiše taj sporazum pripada i Kosovu. Srbija dobija neka novčana sredstva, ali to po prirodi stvari neće biti samo za Srbiju, već i za Prištinu. Kosovo sa druge strane ima veoma male koncesije koje treba da da - ZSO, a dobija vrlo velike benefite posle kojih im ništa od strane Srbije neće ni trebati”, zaključuje Klačar.BONUS VIDEO: Atmosfera na mitingu Srba u Kosovskoj Mitrovici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=atmosferamitingasrbakosovoam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4522102"]