Šta je najviše zabolelo Vučića u istraživanju Crte

U danu kad su na naslovnoj strani novina “Nova” objavljeni podaci istraživanja Crte u kojima je navedeno da čak 10 odsto simpatizera vlasti podržava studentske proteste, Aleksandar Vučić ponovo je izašao u javnost i izneo predlog o savetodavnom referendumu o njegovoj smeni.

„Objektivna i nepristrasna Crta saopštila je javnosti da je ogromna većina građana za moju smenu. Ne postoji kredibilniji izvor, ni za međunarodnu zajednicu, ni za političke stranke u Srbiji, od te nevladine organizacije“, rekao je Aleksandar Vučić.

Ovo istraživanje inače ima nekoliko vrlo zanimljivih podataka. Pre svega, to je da “čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i blokade koje su usledile posle pada nadstrešnice”. I to nije sve.

“Svaki deseti građanin kome su bliže stranke vlasti podržava proteste, kao i četvrtina onih koji prate samo medije bliske vlasti”, stoji u istraživanju.

A brojka koja je možda najviše “zabolela” predsednika tiče se toga kako javnost gleda na napredak Srbije.

“Više od polovine populacije (57 odsto) misli da se Srbija kreće u lošem pravcu, a trećina prepoznaje korupciju kao najveći problem s kojim se pojedinačno i kao društvo susrećemo”, navedeno je u istraživanju.

Kako Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže za Novu, upravo taj podatak je znatno drugačiji u odnosu na ranija istraživanja koja su o percepciji građana o napretku Srbije govorila sasvim suprotno.

Šta je pogodilo SNS?

“Naravno, postoji jedan rast nezadovoljstva u javnosti i, generalno posmatrano, to nije nešto što SNS želi da čuje. Oni u poslednjih 10 godina imaju pozitivnu situaciju što se tiče pitanja za koje mislim da ih je najviše pogodilo, a to je da građani smatraju da Srbija ide u dobrom pravcu”, kaže on i potom nastavlja:

“Međutim, očigledno da su nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu i zaista problematičan odgovor vlasti na to, kao i studentske blokade, i te kako uticali na opšte zadovoljstvo građana”.

Dodaje da među nezadovoljnima verovatno ima i nekih SNS glasača, te bi možda priča o referendumu bila prilika vladajuće stranke da mobiliše svoje glasače i da pomere fokus sa traženja odgovornosti za pogibiju 15 ljudi u Novom Sadu na Vučića”.

Na pitanje Nove hoće li zaista biti referenduma o smeni Vučića, Bursać kaže da ne može sa sigurnošću to potvrditi.

“To se čini jednom zanimljivim mehanizmom koji vladajuće strukture koriste da skrenu pažnju sa dešavanja u zemlji. Verujem da oni sad mere kurs javnog mnjenja što se tiče referenduma, te će na osnovu toga odlučiti šta će da urade. Naprednjaci znaju da je Aleksandar Vučić i dalje najpopularnija politička ličnost u zemlji, i negde se skrivaju iza njegovog legitimiteta da bi isplivali iz svake krize”, rekao je Dejan Bursać i posebno ističe to da je vlast svesna da kod ovakvih glasanja ima i organizacionu strukturu i medijske kapacitete da sebi obezbedi zadovoljavajući rezultat.

A kako Crta komentariše Vučićevo pozivanje na referendum na osnovu njihovog ispitivanja?

Programski direktor ove organizacije Raša Nedeljkov kaže za Novu da je istraživanje pre svega pokazalo da većina građana smatra da savetodavni referendum, za koji je ideja potekla od predsednika, nije način da se izađe iz političke krize.

Predsednik da prihvati da nije nadležan

“Predsednik i drugi predstavnici vladajuće stranke svesno obmanjuju javnost izostavljajući taj podatak, pa je ovo samo još jedan pokušaj manipulacije. Referendum svakako ne može da bude odgovor na vapaj društva da funkcionalne institucije stanu na put sistemskoj korupciji”, kaže on.

Takvo izjašnjavanje građana, dodaje, ne bi služilo ničemu drugom nego skretanju pažnje sa suštinskog problema i sa konkretnih i opravdanih zahteva studentskog protesta.

“Predsednik kao da previđa da se, zahvaljujući pre svega studentima, menja paradigma i da raste svest u društvu da se ne vrti sve i uvek oko jednog čoveka, tj. njega, i da on prosto mora da prihvati činjenicu da za neka pitanja nije nadležan i da u nekim situacijama nije ni pozvan da interveniše”, rekao je Nedeljkov za Novu.

Inače, Crta je sprovela javnomnjensko istraživanje uz pomoć agencije TMG Insights (predstavnika međunarodnog lanca Kantar), u periodu od 20. do 28. decembra 2024. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1030 ispitanika metodom licem-u-lice.

Vučić i CRTA u prošlosti u ne tako u dobrim odnosima

Podsetimo, Nova je ranije pisala o tome kako je naš predsednik ranije reagovao na rad Crte. Reč je o nevladinoj organizaciji koju je Vučić u ovo doba prošle godine najstrašnije vređao.

Naime, nakon izveštaja koje je Crta objavila o izborima u Srbiji a koji su praktično potvrdili da su decembarski izbori 2023. bili puni neregularnosti koje su u velikoj meri uticale na rezultat, krenuli su napadi iz vladajuće Srpske napredne stranke.

Prvi je to, kao po pravilu, učino poslanik SNS Vladimir Đukanović, a potom se napadima pridružio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Komentarišući prisustvo programskog direktora Crte Raše Nedeljkova na sednici nemačkog Bundestaga, Aleksandar Vučić je tad naveo da ga je poslanik najznačajnije i najveće partije u Nemačkoj pitao ‘ko ga plaća’ i da je morao da kaže da je reč o Americi, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

„To je bilo pitanje u nemačkom parlamentu, sami razmislite, ništa ne moram da kažem. Sve najbolje im želim i njihov posao je da putuju, da govore sve najgore o nama, samo je važno da ljudi znaju da oni nikakve veze sa neutralnošću, profesionalizmom i objektivnošću nemaju“, rekao je tada Vučić.

BONUS VIDEO: