2
Američka spoljna politika se veoma retko menja, pa krupne promene u odnosu prema Srbiji ne treba očekivati ni izborom Džo Bajdena za predsednika SAD. Sagovornici portala Nova.rs smatraju da će promenom američke administracije ujedinačiti pritisak prema Beogradu i Prištini u cilju postizanja konačnog sporazuma, te da će Vašington kada je reč o dijalogu raditi zajedno sa Berlinom, odnosno sa EU. Ipak, malo je verovatno da će se tim pitanjem baviti pre proleća sledeće godine.
Srbija je većinski navijala za Donalda Trampa na izborima u SAD-u. Možda zato što je njegova administracija, iz praktičnih razloga, pokazala više sluha za interese Beograda. Najviše zahvaljujući pritisku Vašingtona ukinute su takse na robe iz Srbije, zbog kojih je SAD svojevremeno Kosovu blokirala investiciju vrednu 200 miliona evra.
Uz posredstvo Donalda Trampa, Beograd i Priština postigli su sporazum u septembru u Beloj kući, a uskoro bivši američki predsednik obećao je Aleksandru Vučiću da će doći u Beograd ukoliko pobedi na izborima.
Ipak, sada je malo verovatno da će se to dogoditi. SAD će u naredne četiri godine voditi demokrata Džo Bajden, koji je već bio u Beogradu, ali prema kojima Srbi nemaju pozitivne asocijacije.
Šta se menja njegovim izborom za predsednika u odnosu prema Srbiji?
Jakša Šćekić, biviši novinar Rojtersa i spoljnopolitički komentator, smatra da će se promenom američke administracije samo izjednačiti pritisak prema Beogradu i Prištini, a pre svega povećanjem pritiska na Srbiju.
Jakša Šćekić Foto: N1″Tramp je preferirao Beograd. Trebao mu je međunarodni uspeh. Najvažnije mu je bilo otvaranje ambasade u Jerusalimu, da bi pridobio izraelski lobi. Izborom Bajdena Vašington će raditi zajedno sa Berlinom, odnosno Vašingtonom, na rešavanju kosovskog pitanja. Njih će samo interesovati da se taj problem reši, a pritiskaće i jednu i drugu stranu da se to uradi“, kaže Jakšić za Nova.rs.
On navodi da zbog izbora Bajdena Beograd treba da napravi rezervni plan.
„Niko ne zna kako će se Bajden ponašati. Ipak, on se neće direktno tim pitanjem baviti. On ima veliki problem, jer nasleđuje Trampovu Ameriku, nasleđuje 230.000 mrtvih od korone. Moraće time da se bavi, a inostranstvom će se baviti državni sekretar“, zaključuje Jakšić i dodaje da ne treba očekivati uključivanje u kosovsko pitanje do proleća sledeće godine, dok se „nova američka administracija ne sredi“.
Diplomata Zoran Milivojević kaže da se politika SAD prema Srbiji neće menjati sa dolaskom Bajdena. On kaže da će glavni cilj ostati da se kosovska nezavisnost potvrdi priznanjem od strane Srbije.
„Generalno će biti veći pritisak da se kosovsko pitanje reši, ne samo zbog izbora Bajdena, već i zbog toga što je proradio Specijalni sud za OVK. Sa druge strane, Bela kuća se neće direktno uključivati u pregovore, nećemo imati ‘ambasadora Grenela 2’, već će se to pitanje prepustiti Stejt departmentu i specijalnom izaslaniku“, zaključuje Milivojević.
On za Nova.rs navodi da je veći pritisak u vreme Trampa bio na Prištinu, kao rezultat većeg uvažavanja srpskih interesa i spoznaje da se to pitanje neće rešiti bez Srbije, a da će se promenama u Beloj kući po pitanju dijaloga Vašington vratiti na poziciju da radi zajedno sa EU.
„Vašingtonski sporazum i nije pravi sporazum. Ne postoji obaveza nove administracija da ga sledi, jer je jasno da je imao predizbornu dimenziju. Da li će ga sprovoditi, zavisiće samo od njihove procene“, kaže Milivojević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
