Šta će biti sa Selakovićem i hoće li se "vaditi" na imunitet

Danima se pravi predstava za javnost od saslušanja ministra Nikole Selakovića povodom slučaja Generalštab. Na poziv Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Selaković se nije odazvao 28. novembra, a da pritom nije dostavio obrazloženje. Umesto tužilaštvu, Selaković se obratio redakciji Informera i saopštio da je imao “pametnija posla”. Zatim JTOK daje nalog da Selaković bude doveden na saslušanje, da bi se ministar na vratima tužilaštva pojavio u pratnji prorežimskih medija, ali po završetku radnog vremena.

Sledi novi poziv za saslušanje i rađa se novo pitanje, da li će se Selaković pozvati na imunitet i šta će u tom slučaju uraditi Vlada Srbije?

S tim u vezi, redakcija Nove, dva puta je slala pitanja premijeru Đuru Macutu.

Prvi put 2. decembra, kada smo predsedniku Vlade Srbije postavili sledeća pitanja:

- Kako kometarišete to što je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal danas izdalo naredbu MUP SBPOK da se ministar kulture Nikola Selaković dovede na saslušanje?

- Kako kao predsednik Vlade u kojoj je Selaković ministar, komentarišete njegovu odluku da se ne odazove na poziv tužilaštva?

- Hoće li Selaković ostati na mestu ministra u vašoj Vladi?

Odgovora nije bilo, a dva dana kasnije Macuta smo pitali i kako će Vlada postupiti u slučaju da se Selaković na saslušanju u JTOK pozove na ministarski imunitet, odnosno da li će ga potvrditi ili će glasati o njegovom ukidanju.

Do zatvaranja ovog broja novina, premijer se nije oglasio.

Na potezu je Vlada

Ko i na koji način odlučuje o ukidanju imuniteta, ukoliko se ministar na njega pozove, za Novu su govorili profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Slobodan Orlović, advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić.

Profesor Orlović kaže da se krivični postupak pokreće naredbom o sprovođenju istrage, a da je ona u slučaju Selakovića već doneta.

“To znači da se on saslušava kao osumnjičeni. Ukoliko se na saslušanju u JTOK pozove na ministarski imunitet, onda tužilaštvo o tome obaveštava Vladu Srbije. Vlada zatim odlučuje da li će taj imunitet potvrditi ili će ga ukinuti i o tome obaveštava tužilaštvo”, navodi Orlović.

U tom slučaju postupak protiv Selakovića se obustavlja, sve do trenutka prestanka imuniteta.

“Važno je napomenuti da u međuvremenu rokovi zastarelosti ne teku, sve dok je Selaković na funkciji ministra. Onog trenutka kada više ne bude ministar, postupak se nastavlja”.

Govoreći o tome da li Selaković, u slučaju da mu se ne ukine imunitet, neometano nastavlja da obavlja svoj posao u Vladi, advokat Rodoljub Šabić odgovara:

“U normalnim okolnostima, prisustvo u Vladi ministra za kog postoji ozbiljna sumnja da je podstrekač na izvršenje teškog krivičnog dela je blago rečeno krajnje delikatna, za Vladu otežavajuća stvar. Ali ni Ustav, ni Zakon o Vladi ne poznaju mehanizme privremene suspenzije, pa bez obzira na sve dok je ministar u mandatu nema formalnih pravnih prepreka da nastavi sa radom u Vladi. A shodno članu 21 Zakona o Vladi, mandat mu može prestati izglasavanjem nepoverenja i razrešenjem u Skupštini ili ostavkom”, navodi Šabić i dalje objašnjava da predlog za razrešenje ministra podnosi Narodnoj skupštini predsednik Vlade, ostavku podnosi ministar lično, a predlog za izglasavanje nepoverenja podnosi najmanje 60 narodnih poslanika.

“Mislim da bar za sada ništa od toga nije realno očekivati”, smatra Šabić.

Sledeće pitanje koje se nastavlja na temu bilo bi kakva bi to Vlada bila ukoliko Selakoviću ne bi ukinula imunitet.

“Razlog za pad Vlade”

Ovim povodom Slobodan Orlović kaže:

“To je jedna organizovana grupa, znamo koji se epitet uz to u javnosti najčešće koristi. Tu nema više izlaza, svi koji su tu su već zaprljani. To više nije Vlada vladavine prava, nego nekih drugih interesa”.

S druge strane, Šabić povom osnova, odnosno razloga da Vlada zbog ovoga padne, kaže da Ustav ne navodi pojedinačne konkretne razloge i da se to pitanje svodi na poverenje odnosno nepoverenje Vladi u Skupštini.

“Znajući broj poslanika vladajuće većine to poverenje je neupitno. Ali ako već pominjemo kriminal ili korupciju kao moguće razloge za nepoverenje Vladi mislim da mnogo ozbiljnije od svakog pojedinačnog slučaja deluje činjenica da je naša zemlja na Globalnim indeksima organizovanog kriminala i korupcije svrstana u najuži krug najgorih na kontinentu”.

Profesor Pravnog faulteta u Novom Sadu i bivši pokrajinski premijer, Bojan Pajtić, kaže da je sve ovo što se dešava sa Selakovićem međunarodni skandal par ekselans.

“To što se jedan ministar, koji bi trebalo da vodi računa upravo o pravnom poretku i vladavini prava, ne odaziva na poziv, odnosno odlazi u tužilaštvo kad tužilaštvo ne radi i napada ih i proziva. Dakle, to je svojevrstan pravni skandal. Sama činjenica da on odbija da se pojavi u tužilaštvu, na saslušanju, govori ne samo da ima osnova sumnje, već da i on sam zna da je kriv za ono zbog čega se vrše istražne radnje”, kaže Pajtić i dodaje:

“Ukoliko Vlada ne ukine Selakovićev imunitet, to je još jedan dokaz da je reč o Vladi kriminalaca koji jedni druge štite. Samo Vlada kriminalaca ne bi ukinula imunitet ministru protiv kojeg specijalno tužilaštvo vodi postupak. To je nezapamćeno. Ni u jednoj pravnoj državi se to nije desilo. Svuda u svetu, u svakoj cuvilizovanoj zemlji, ministri bi u ovakvim slučajevima smi podneli ostavku ili bi ga premijer zamolio da to učini”.

Ukoliko se to ne desi, smatra Pajtić, to je više nego dovoljan razlog da padne cela Vlada.

“Takvo postupanje Vlade Srbije implicitno bi nas uputilo na zaključak da taj ministar u samoj Vladi ima saučesnika, da u joj ima još nekih koji se smatraju pozvanim i prozvanim u tom postupku, a i sami znamo da Nikola Selaković nije sam donosio odluke u slučaju Generalštaba. I nije sam povlačio poteze koji su nezakoniti”, zaključuje Pajtić.

O Selakovićevoj ulozi u aferi Generalštab

Pre nekoliko mseci v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić u tužilaštvu jee priznao da je falsifikovao dokumenta na osnovu kojih je sa zgrade Generalštaba skinuta zaštita, odnosno izbrisan je iz Registra kulturnih dobara. Zgrada Generalštaba je potom prodata.

Sem Vasića i Selakovića, u slučaju afere „Generalštab“ osumnjičeni su i v.d. direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Aleksandar Ivanović, kao i sekretarka Ministarstva kulture Slavica Jelača.

I Aleksandar Ivanović je prilikom svedočenja u JTOK-u govorio o Selakoviću.

Kako je BIRN ranije otkrio on je u svom iskazu rekao da je ministar kulture Nikola Selaković više puta od njega zahtevao da dostavi „predlog“ za ukidanje zaštite sa Generalštaba, iako za takav dokument nije imao ovlašćenja. Ivanović je naveo da je odbijao takav zahtev, ali i da je na kraju popustio pod ministrovim pritiskom, te da ne misli da je počinio bilo kakvo krivično delo.