1
Postavljanje Aleksandra Vulina na mesto direktora Bezbednosno informativne agencije, po svemu sudeći, imaće ozbiljnije posledice nego što se očekivalo. Američki ambasador Kristofer Hil preneo je ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću da će saradnja sa BIA u narednom periodu biti “duboko zamrznuta”, ali da će SAD intenzivirati saradnju sa drugim resorima u Vladi, među kojima je i MUP. Sagovornici “Nove” navode da nijedan drugi resor, pa ni policija, ne mogu zameniti razmenu podataka američkih službi bezbednosti sa BIA, te da će posledice zamrzavanja saradnje sa tom bezbednosnom agencijom biti ogromne.
Iako je prethodno bilo nezvaničnih najava, imenovanja Aleksandra Vulina za šefa BIA negativno je odjeknulo i u srpskoj javnosti, ali i šire, a posledice će tek da uslede. Prema saznanjima N1, američki ambasador Kristofer HIl rekao je Ivici Dačiću da će saradnja sa BIA u narednom periodu biti “duboko zamrznuta” i da je posle razgovora u Vašingtonu zaključeno da “kadrovska rešenja”u Bezbednosno informativnoj agenciji predstavljaju veliki problem za Sjedinjene Američke Države.
S druge strane, Hil je naveo da SAD žele da intenziviraju saradnju s nekim drugim resorima Vlade Srbije, a među njima je i MUP. Hil je Dačiću rekao da će u tom cilju ubrzo organizovati posetu ministra policije Bratislava Gašića Vašingtonu.
Momir Stojanović, bivši načelnik Vojno bezbednosne agencije, navodi za “Novu” da je opravdana zabrinutost Hila zbog postavljenja Aleksandra Vulina u BIA. On kaže da s obzirom na ukupan politički angažman i ponašanje Vulina, te kontakte sa rukovodstvima bezbednosnih službi Rusije, Amerikanci strahuju da bi podaci koje redovno razmenjuju sa BIA mogli da budu ustupljeni ruskim službama.
“Reč je podacima koji se odnose na terorističke organizacije, njihove pripadnike, međunarodni terorizam, međunarodni kriminal…. Kažu da će intenzivirati saradnju sa drugim resorima Vlade, među kojima je i MUP. To ukazuje na to da je (uspešno) tekla saradnja sa BIA dok je Gašić bio na njenom čelu. On je znao da ne zna posao te institucije i u njoj su radili stručnjaci i profesionalci. Vulin je drugi tip ličnosti koji želi da sve drži u svojim rukama. SAD su ozbiljna država i ne žele da rizikuju bilo šta u tom pogledu”, zaključuje Stojanović.
Foto: N1On ističe da se poslovi MUP-a i BIA i te kako razlikuju i da je reč o dve različite oblasti, koje zahtevaju odgovarajući profil ljudi.
“Nakon preuzimanja MUP-a od strane Gašića, a BIA od strane Vulina, i jedan i drugi su, verovatno sporazumno, jedan deo ljudi iz BIA, odnosno MUP-a poveli zajedno sa sobom. Radi se o nekoliko desetina ljudi. Oni su školovani i usavršavani za jedan obim poslova. Štetu će trpeti i MUP i BIA, jer su ljudi koji nisu kompententni prešli u te institucije”, dodaje Stojanović.
Upitan kakve će posledice biti zbog odluke SAD-a da “duboko zamrzne” saradnju sa BIA, naš sagovornik navodi da će posledice biti ogromne, imajući u vidu moć zajednica obaveštajno – bezbednosnog sistema SAD.
“Tamo postoji oko 15 službi raznih profila, a mi imamo samo dve vojne i jednu civilnu. Drugo, njihova dostignuća u borbi protiv međunarodnog terorizma su itekako mnogo opsežna brojnim podacima, saznanjima, analizama… do kojih smo mi dolazili u posed kroz razmenu. Sada ćemo za to biti uskraćni. Na primer, najnoviji bezbednosni izazov su migranti – praćanje njihove veze sa nosiocima međunarodnog terorizma, učešće u zločnicima na Bliskom istoku… Centralna banka podataka je najbolja u obaveštajno bezbednosnom sistemu SAD i iz nje podatke crpe sve službe sa kojima ona sarađuje. Naša baza podataka o tome je jako skromna”, navodi Stojanović.
BONUS VIDEO Da li Vulin odneo sa sobom „Srpski svet“?
