Srbija se naoružava: Izigravamo silu, a niko nam ne preti

U to ne sumnja ni vojni analitičar Aleksandar Radić. Na pitanje ko od kupovine oružja na Kosovu, Hrvatskoj i na kraju Srbiji na koncu profitira, kaže da je jasno:"Profitira prodavac, ali da se razumemo, trgovina je uvek bila svet za sebe, tu su profiti veliki. Ali, ima mnogo mitomanije kod nas kada je u pitanju naoružavanje. Treba da se zna da samo Srbija u regionu kupuje intenzivno oružje. Mi smo od decembra 2016. počeli da kupujemo, u pitanju je veliki novac - otišlo je preko milijardu evra za razno oružje. Vojska Srbije treba da bude moderna, da se kupi naoružanje, ali ovde ima mnogo improvizacija jer primarni motiv nije vojni nego politički", kaže Radić.Nametati naoružavanje kao temu izaziva političke posledice, smatra docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić."Što se tiče konkretno Kosova i dobavljanja vojne opreme iz SAD, to je već dugo deo strateške pomoći Sjedinjenih države koje su i iza KBS i učestvuju u misijama na Kosovu", kaže Surlić.Oružana diplomatijaU Srbiji je zato naoružavanje pre svega politička tema.Tako se, naglašava Radić, ranije uveliko pisalo i govorilo o kupovini oružja od Rusa i Kineza. Sada su, u sklopu zahlađenja odnosa sa Rusijom, na red došli Amerikanci i njihovi borbeni avioni.

"Nije to potreba nego politika. Ovo što se sada dešava je školski primer, u kontekstu kosovskog pitanja, traži se način da se hitno potpiše ugovor sa Amerikancima. Nije pitanje šta vojsci treba, nego da bude američko", kaže Radić.I zaista, nemoguće je ne obratiti pažnju na tajming najavljene kupovine američkog naoružanja, i najave da ćemo se, ukoliko do sporazuma sa Amerikancima ne dođe, okrenuti tradicionalnom vojnom partneru - Rusiji. Uloga SAD u rešavanju kosovskog pitanja, ali i činjenica da aktuelni stanar Bele kuće više od diplomatije ceni biznis, verovatno su pogurali planiranu nabavku.Unutrašnja upotrebaTu je, svakako, i unutrašnja upotreba."Stvara se slika da smo jaki, stalno jačanje, ali pitanje je kako da to opravdate. Onda se stvara taj mit da se svi oko nas naoružavaju, a fakat je da to od suseda radi samo Mađarska, imaju ozbiljan zahvat u modernizaciji. Sve zajedno to je jedno prenaglašavanje", zaključuje Radić.I u Hrvatskoj su, napominje Stefan Surlić, mediji skloni sličnim nacionalnim "bildovanjima" putem upoređivanja sa susedima."Isto su nekoliko puta poredili Srbiju i Hrvatsku, navodeći kako predstavljamo pretnju. Ispade da smo svi jedni drugima pretnja - to se kosi sa pričom o evropskim integracijama i politički lideri bi trebalo da se pozovu i da iskažu, konačno, kojih su opredeljenja", kaže Surlić.Pod ruku sa tim ide i teza o nikad gorem stanju vojske koje je počelo da se poboljšava tek poslednjih godina, što je, jeli, tesno povezano sa dolaskom SNS na vlast."To jeste tačno, ali isticanje da smo najbolji i najjači budi nacionalne sentimente koji žalju kontradiktorne poruke", zaključuje docent FPN.