0
Izveštaj Evropske komisije kojim je Srbija ponovo dobila "ćušku" zbog izbornog procesa i pravosudnog sistema samo je jedna u nizu kritika koje Vlada dobija od raznih međunarodnih institucija.
Prema najnovijem izveštaju EK umereni napredak Srbije registrovan je kada je u pitanju borba protiv korupcije (strukturne reforme i saradnja između agencija) i reforma javne administracije.
Ocene i izveštaji međunarodnih organizacija godinama unazad, a naročito u 2020. govore da je Srbija je “nedemokratska država”, koja se u poslednjih 10 godina “autokratizovala”, u kojoj je “opasno biti novinar” i gde se na njih i lidere opozicije gleda kao na neprijatelje.
Srbija je izborna autokratija
Srbija je nedavno, krajem septembra, dobila ubedljivo najnižu ocenu u regionu u analizi V-Dem Instituta pri Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj. Svrstana je u zemlje koje su u zadnjih 10 godina najviše autokratizovale i koja se kao izborna autokratija nalazi se na 139. mestu od ukupno 179 zemalja.
Prema oceni tog instituta Srbija je lošije plasirana u odnosu na sve zemlje regiona – Hrvatsku, Severna Makedonija, BiH, Crnu Goru i Albaniju, a na listi je lošije prošla čak i od Kosova.
Nedemokratska država, hibridni režim i opasnost za novinare
Najoštriji izveštaj koji je objavila organizacija Fridom haus objavljen je ove godine, ali se odnosi na 2019. Naime, konstatovano je da Srbija uz Crnu Goru nije demokratska država, kao i da su obe zemlje svrstane u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima, u kojima je vlast zasnovana u autoritarizmu.
Ista organizacija “izbacila” je izveštaj i u martu ove godine, a u kom je pisalo da se Srbija sa još tridesetak država nalazi u grupi sa najvećim padom sloboda u poslednjih 10 godina.
Srbija je pala i na lestvici medijskih sloboda, koju prave Reporteri bez granica. U obrazloženju te organizacije ističe se da je naša država postala zemlja u kojoj je opasno biti novinar, da je broj napada na njih naglo porastao, te da zvaničnici u komunikacijama sa predstavnicima medija sve više koriste zapaljivu retoriku.
Izbori se dobijaju kupovinom glasova
Status Srbije pao je sa “slobodan” na delimično slobodan, ocenio je Fridom Haus u izveštaju o stanju sloboda za 2018. To je, kako je bilo navedno, “posledica pogoršavanja izbornih uslova, kontinuiranih pokušaja vlade i provladinih medija da uruše nezavisnost novinara kroz kampanje zastrašivanja, kao i uvećanje izvršne moći predsednika Aleksandra Vučića, koje je u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom”.
Fridom haus je konstatovao i zloupotrebu javnih resursa i kupovinu glasova na poslednjim predsedničkim izborima na kojima je Aleksandar Vučić osvojio 55 odsto glasova. Takođe je navedeno da je SNS tokom kampanje za izbore 2017. imala značajne finansijske olakšice u odnosu na političke rivale i dodatne beneficije iz javnih resursa, uključujući zloupotrebu javnog servisa i javnih autobusa za prevoz simpatizera na mitinge.
“Vučić je ostao premijer tokom predizbornog perioda, bez jasne granice između zvaničnih i predizbornih aktivnosti”, pisalo je u izveštaju.
U isto vreme Reporteri bez granica objavili su još jedan pad Srbij i tome za 14 mesta Svetskom indeksu medijskih sloboda. Autori izveštaja navode da je Srbija, pod vlašću predsednika Aleksandar Vučića, za pet godina postala mesto u kome novinarstvo nije bezbedna profesija niti uživa podršku vlasti.
Vučić zarobio državu
Da demokratija u Srbiji četvrtu godinu za redom beleži pad, konstatovano je 2018. godine. Kako je ocenio Fridom haus, pogoršanje je zabeleženo u svim posmatranim kategorijama – od nezavisnosti medija i civilnog sektora, do državnog upravljanja i lokalne vlasti.
Srbija je tada, zajedno s Hrvatskom, Crnom Gorom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, svrstana u grupu “polukonsolidovanih demokratija”, ali je u toj ionako problematičnoj grupi najlošije ocenjena.
“Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori zarobili su svoje države, pretvarajući ih u mehanizme koji služe za jačanje njihovih partija”, navodi se u izveštaju Fridom Hausa i dodaje da je nacionalističko podstrekivanje koje je dovelo do sukoba u Jugoslaviji, ponovo omiljeni rečnik političara.
I u 2017. zabeležen je pad Srbije na listi medijskih sloboda i to za 10 mesta.
“Pod vlašću predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je postala zemlja u kojoj nije bezbedno biti novinar. Ovo je jasno iz alarmantnog broja napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ni kažnjeni, kao i iz agresivnih kampanja koje provladini mediji vode protiv istraživačkih novinara”, navodi se u izveštaju Reportera bez granica.
Demokratija se pogoršava
I pre četiri godine konstatovano je da se demokratija u Srbiji pogoršava, te da je reč o trendu koji traje dve godine. Taj vremenski period poklapa se sa izborom lidera SNS za premijera.
“Dok su poboljšanja bila vidljiva u nekim oblastima povezanim sa pristupanjem Evropskoj uniji, ona su poništena negativnim događajima u izbornom procesu, demokratskoj vladavini i slobodi medija. Kao rezultat, ocena demokratije u Srbiji je pala na najniži nivo od 2005”, ocenio je Fridom haus u svom izveštaju, u kom je Srbije ostala u kategoriji polukonsolidovanih demokratija.
I u 2016. Srbija je pala na rang listi slobode medija Reportera bez granica, a u obrazloženju se navodi da medijske slobode opadaju otkada je Aleksandar Vučić, nekadašnji ministar informisanja za vreme vlasti Slobodana Miloševića, došao na mesto premijera maja 2014. godine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
