Srbija je na putu ka EU upravo izgubila celu jednu godinu, a evo zašto bi 2023. mogla biti još gora

Nova.rs ekskluzivno je najavila da Srbija ni u decembru neće otvoriti nijedan klaster u pregovorima sa Evropskom unijom, a nova kočnica ka otvaranju klastera je i to što se Srbija ne usklađuje sa spoljnom politikom EU po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.Praktično cela godina može se protumatiči kao propuštena na nivou evrointegracija, budući da naša zemlja već dugo nema otvoren nijedan klaster.

Evropska komisija imala niz zamerki - sankcije Rusiji, korupcija, mediji

Da je Srbija znatno usporila na evropskom putu potvrđuje i poslednji izveštaj Evropske komisije objavljen u oktobru u kojem se navodi da je Srbija nazadovala u procesu usaglašavanja njene spoljne politike sa politikama unije.Stopa usaglašavanja je "značajno" pala, sa 64 odsto koliko je obeležila prethodne godine na 45 odsto, zbog niza odluka o sankcijama koje je EU uvela Rusiji kao odgovor na agresiju u Ukrajini a sa kojim odlukama se Srbija nije usaglasila. To je jedna od ključnih zamerki, pored toga što Srbija nije postigla sporazum sa Kosovom, gde su odnosi dve strane znatno pogoršani naročito od letos.Pored toga, EU je kritikovala Srbiju jer je primetno da "zategnuti" odnosi zvaničnog Beograda i Zagreba, kao i da "izazov" predstavljaju odnosi Srbije i Crne Gore. Vlast u Srbiji zabeležila je, prema mišljenju Evropske komisije, "ograničeni napredak" u borbi protiv korupcije i slabiji rezultat u borbi protiv organizovanog kriminala.Kada je reč o slobodi medija, u izveštaju se navodi da Srbija nije postigla napredak u slobodi izražavanja, a Brisel je zabrinut i zbog pretnji i nasilja nad ovdašnjim novinarima.

Brnabić tvrdila da nije fer da Srbija ne otvori nijedno poglavlje

Predsednik Vučić poručio je da će Srbija uzeti u razmatranje kritike iz izveštaja i to sa "najvećom ozbiljnošću".

"Nazadovanje Srbije je zabeleženo samo u jednoj oblasti – u našem odnosu prema sankcijama prema Ruskoj Federaciji i našoj uslaglašenosti sa spoljnom politikom EU. To je sve tačno...Uzećemo u razmatranje sve to što ste rekli i napisali", rekao je Vučić.Tokom 2021. godine otvoren je klaster 4, ali 2020. nije donela ništa pozitivno na polju učlanjenja u Evropsku uniju, budući da ni tada Srbija nije otvorila nijedno poglavlje. Premijerka Ana Brnabić izjavila je tada da to nije fer."Da li je Srbija zaslužila da joj se prošle godine ne otvori nijedno poglavnje? Apsolutno ne. To nije bila dobra odluka, i nije bila fer, niti odluka koja oslikava sve što je Srbija uradila“, rekla je Brnabić.Kao po pravilu, evropski put Srbije funkcioniše po principu, "korak napred, pa dva nazad", budući da nakon otvaranja poglavlja i klastera sledi period u kojem Srbija suštinski ne sprovodi reforme bez kojih neće biti primljena u uniju.

Šta nas je zakočilo da uđemo u EU?

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da se više ne radi samo o pravnotehničkom usaglašavanju, već da je od početka geopolitičke krize 24. februara i politička dimenzija dobila na snazi.

Kako sam navodi, tri ključne zamerke su Kosovo, spoljna politika i vladavina prava."Evropski parlament više puta je isticao da ako ne dođe do progresivnijeg usaglašavanja sa spoljnom politikom Srbije, oni će tumačiti da Srbija ne deli viziju članstva. Da stvari budu budu još gore, nije bitan samo ovaj kriterijum oko spoljne politike, već i oko vladavine prava. Poslednji izveštaj Evropske komisije pokazao je da se Srbija i dalje suočava da problemom zarobljene države, ali i nedostatkom borbe protiv korupcije i kriminala. Zamera nam se i to što je narušen princip podele vlasti, odnosno što je jedan čovek dominantan. Sve su ovo razlozi zbog kojih EU procenjuje da ne treba otvarati nove klastere", objašnjava naš sagovornik.Subotić napominje da aktuelna vlast stavlja visoko na listi prioriteta ulazak u EU, ali dodaje da ceo proces predugo traje usled čega su se i građani umorili."Činjenica je da vlast ne prioretizuje u dovoljnoj meri ulazak u EU. Ukoliko vidimo poslednji program Vlade, vidimo da je EU opala na listi prioriteta. U praksi vidimo da mediji lako potpaljuju evroskepticizam, što se održava na popularnost evropske integracije među građanima. Sa druge strane, celokupan proces previše dugo traje, čak 23 godina. Donekle je razumljivo da su građani umoreni i razočarani, jer posle vizne liberalizacije gotovo da nisu videli ništa opipljivo. Sada su beznadežni jer mogu da vide na osnovu primera Severne Makedonije da ukoliko usvoje sve reforme, jedna država članica može da blokira čitav put", zaključuje Subotić.Predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić u glavne uzroke usporavanja EU integracija ubraja zaostajanje u procesu demokratizacije, uspostavljanju vladavine prava i osnovnih prava, slobode medija, normalnih izbornih uslova i samog sprovođenja izbora, ali, donekle u drugom planu i odnosa prema Briselskom dijalogu između Beograda i Prištine.

"Sa ratom u Ukrajini, uskađivanje sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU je došlo u prvi plan, zbog odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji, ali je geopolitička dinamika zaoštrila i problem nerešenih odnosa sa Kosovom, budući da su se ti odnosi ubrzano pogoršavali i doveli do pretnje obnavljanja konflikta, makar niskog intenziteta. intenziteta. Time je slučaj Srbije postao pretnja za čitav region, s jedne strane zbog evidentiranog kršenja i izvrdavanja sankcija Rusiji, a sa druge stranje, zbog oživljavanja tenzija i ka drugim susedima na Zapadnom Balkanu i šire.Na pitanje da li režim podstiče da građani imaju sve manje entuzijazma ka evropskim integracijama, Minić odgovara da je dovoljno pogledati kako se EU prikazuje u medijima.

"Dovoljno je pogledati kako se EU prikazuje u medijima – sve gore i gore, EU se izjednačava sa “nepodnošljivim pritiskom”, a stručni ljudi koji rade na pripremanju Srbije za EU integraciju se osipaju ili odbacuju ugrožavajući do pre deset godina toliko hvaljene institucionalne kapacitete Srbije u toj oblasti. I za jedno i za drugo Srbija ima i ljude i kapacitet, što se dobro vidi na odličnoj kampanji vezanoj za Otvoreni Balkan, koji podržava 75 odsto građana u Srbiji. Da se napravi takva pozitivna kampanja za EU, za godinu dana bi podrška evropskim integracijama u Srbiji drastično bila uvećana", objašnjava Minić.Kada je reč o preduzimanju konkretnih koraka da bi Srbija napredovala, Minić dodaje da bi aktivnije trebalo da govore o ideji EU oni koji je zagovaraju, koji bi time svesno došli pod osudu proruske većine."Pre svega, da se svi oni, a nema ih malo, koji znaju koliko je takav izbor bitan za Srbiju, oglašavaju što češće i time preuzmu rizik javne osude proruske većine. Istovremeno, time se preuzima i rizik realne opasnosti od već javno oglašenog prisustva ruske plaćeničke grupacije Wagner u Srbiji, koja je zadužena da evidentira i suzbija svaki uticaj velike i uglavnom antiratne populacije od već preko 150 hiljada Rusa u Srbiji, kao i delovanje antiratnih aktivista koji su srpski građani", priča Minić i dodaje:"Postavlja se pitanje da li je novo kadrovsko rešenje na vrhu BIA najava odbrane naših građana, kao i ruskih i ukrajinskih izbeglica koje smo prihvatili, od širenja ruskog terora na naš region, ili je to široko otvaranje vrata najmilitantnijim strukturama u vladajućim krugovima Ruske federacije da smenjuju i postavljaju vlast u Srbiji. Onda se sa evropskom budućnošću moramo oprostiti u istorijskom razdoblju u kome živimo. A moglo bi nam se desiti i da zažalimo za onima koji nas trenutno vode", zaključuje Minić.Bonus video: Dejan Šoškić: Evropska unija treba da revidira svoju odluku o sankcijama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dejanokievropskaunijatrebadarevidirasvojuodlukuosankcijama-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3879522"]