Srbija je lider u regionu, ali samo u sporosti ka EU

Nakon petooktobarskih promena gotovo sve srpske vlasti kao strateški cilj postavljale su punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali je put ka EU, osim objektivnih razloga, usporavao i evidentan nedostatak političke volje. Možda je to i ključno uticalo na činjenicu zašto smo posle toliko godina u odnosu na ostale zemlje najsporije napredovale u evrointegracijama.Srbija je formalno pregovore o članstvu u EU započela 2014. i za šest godine otvorila je svega 18 poglavlja od ukupno 35 i zatvorila samo dva.Sa druge strane, šest zemalja (Mađarska, Poljska, Estonija, Češka, Slovenija i Kipar) započele su pregovore 1997, dok je druga grupa država (Slovačka, Litvanija, Letonija i Malta), otvorila pregovore 1999. Sve one su okončale pregovarački proces krajem 2002, da bi dve godine kasnije postale punopravne članice.Rumunija i Bugarska su počele pregovore o članstvu u EU 2000, sva pregovaračka poglavlja zatvorile su pet godina kasnije i ušle u Uniju 2007. godine. Hrvatskoj je bilo potrebno šest godina da okonča pregovore i još dve da postane punopravna članica.Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta, navodi da je Srbija, u odnosu na period od 2008, u poslednje četiri godine imala idealne uslove za napredak ka EU.

"Aktuelna vlada imala je konformu većinu u Skupštini, pun mandat, nije bilo vanrednih izbora, povoljnu ekonomsku situaciju… i još poziv Junkera za članstvo u 2025. U poređenju sa nekim prethodnim periodima, situacija je bila idealna, ali nije iskorišćena" ističe Međak.On navodi za Nova.rs da je jasno da je glavni problem nedostatak političke volje i kao primer navodi to što smo još 2016. i 2017. dobili poziv da podnesemo pregovaračke pozicije za poglavlja 28 i 10, ali to još nismo uradili."Nema političke volje. Druge prepreka ne postoje. Da smo uradili sve što je do nas, mogli bi da se vadimo na Kosovo. Paradoks je da nam na primer pregovori o KiM brže napreduju, od podnošenja pregovaračke pozicije za poglavlje 28. Za našu sporost nema drugog obrazloženja od nedostataka političke volje", zaključuje Međak.U ovoj godini Srbija je dodatno podbacila. U junu 2020. nismo otvorili nijedno poglavlje i to je prvi put otkad smo ušli u pregovore o pristupanju da za šest meseci predsedavanja jedne države članice ništa nismo uradili. Prema mišljenju analitičara, imamo još samo teorijske šanse da novo poglavlje otvorimo u decembru.Joksimović: Poglavlja se ne otvaraju zbog problema u EUMinistarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je za RTS da Srbija ima pet spremnih poglavlja za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, ali da se ona ne otvaraju zbog problema u EU.Ona je istakla i da Srbija vodi pregovore po najtežim kriterijumima i dodala da zemlja koja pristupa Uniji ne treba da ispunjava samo političke, već i ekonomske kriterijume, a da je Srbija na početku pregovora imala "ekonomske razvaline".

Ministarka je navela da do 2014. godine nije započeto rešavanje "kosovskog problema", što je, kako je navela, uvek bilo politički zahtev za Srbiju, ali i da dotad nisu otpočele reforme pravosuđa i borba protiv korupcije.Joksimovićeva je izjavila da kada je reč o otvaranju poglavlja učinak je trebalo da bude veći, ali da je na to uticalo i ono što se dešavalo u Evropskoj uniji – migracije, ekonomski problemi, zamor od proširenja.Bilčik: Ako nema rezultata i rada, nema otvorenih poglavljaVladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izjavio je nedavno da činjenica da Srbija u 2020. nije otvorila nijedno poglavlje govori sama za sebe. On je konstatovao da ako nema napretka, onda se ni nova poglavlja ne otvaraju."To vam je sasvim jasna poruka! Nijedno poglavlje nije otvoreno. Ako nema rada i rezultata, onda se poglavlja ne otvaraju. Kraj priče. Mislim da je to vrlo jasno", kazao je Bilčik.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram