"Srbija da vrati artefakate uzete tokom 'genocida' protiv identiteta Albanaca"

Iz Prištine se sve češće šalju optužbe na račun Beograda, nakon što je delegacija organizacije Evropa Nostra boravila u poseti Kosovu, a koju su pratila podsećanja da još uvek nije sprovedena odluka kosovskog ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani, piše KoSSev.Prethodnih dana kosovsko ministarstvo kulture, putem Tvitera je zatražilo od međunarodnih institucija pomoć da se „vrate“ dva artefakta koja se nalaze među prethodno pomenutih 1,247 – figurica i okarina iz doba neolita.Sinoć se, međutim, oglasio i Čeku, navodeći da je pre 24 godine Srpska Akademija nauka sa Kosova uzela 1,247 artefakta, koje još uvek nije vratila, te da je time prekršila sporazum iz 1999. godine.„Srpska akademija nauka je tokom rata (1998-99) preuzela 1,247 artefakata iz javne muzejske zbirke Narodnog muzeja Kosova. To je bio deo srpskog genocidnog projekta protiv istorije/identiteta Albanaca, zajedno sa uništavanjem preko 1,000 mesta nasleđa“, naveo je Čeku na Tviteru.Kosovski ministar je kazao da se skoro 24 godine kasnije zbirka „nepravedno i nelegalno drži u beogradskim muzejima“.„Prema prvobitnom ugovoru, artefakti su odneti na privremenu izložbu, ali još uvek nisu vraćeni tamo gde im je mesto – Narodni muzej Kosova“, naveo je on.Ocenio je da time Srbija „krši prvobitni sporazum iz 1998/99 potpisan između odgovarajućih institucija Kosova i Srbije, UNESCO Konvenciju iz 1970. godine o vraćanju kulturnih dobara u mesto porekla i Ahtisarijev dokument koji određuje vremenski okvir za vraćanje zbirke“.Povodom ovog zahteva Prištine, prošle nedelje se oglasilo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije poručivši da je u pitanju „još jedna u nizu licemernih provokacija“, koje za cilj, kako navode, imaju prisvajanje kulturnog nasleđa.Ovo ministarstvo je, sa druge strane, apelovalo na međunarodne organizacije, sa porukom da „ne nasedaju na predstave“, ukazavši ujedno na veliki broj uništenih i oštećenih crkava i manastira, nadgrobnih spomenika u prethodne dve decenije, a pogotovu 17. marta 2004. godine.„Ovo svedoči o dubokom nepoštovanju, vandalskom i anticivilizacijskom odnosu prema kulturnom nasleđu uopšte i celokupnoj baštini čovečanstva i istovremeno govori o brutalnosti zloupotrebe pitanja kulturnog nasleđa u dnevno-političke svrhe“, poručili su.Sličan zahtev Beogradu je maja prošle godine uputio i Prištinski muzej, uz propratno pismo kosovske ministarke spoljnih poslova, Donike Gervale Švarc.Tada su zvanično od Narodnog muzeja u Beogradu, Etnografskog muzeja u Beogradu, zatražili da se Kosovu „vrate 1.247 artefakata uzetih tokom 1998. i 1999. godine“, koji se, kako su i tada naveli, „nepravedno nalaze u Srbiji“.Priština se pismom obraćala i Međunarodnom savetu muzeja (ICOM), a potom je usmeni zahtev uputio i kosovski premijer Aljbin Kurti.Srpska strana je ponavljala da se radi o kulturnom blagu države Srbije, da Kosovo nije priznato, a da su kosovske vlasti kontinuirano pokazale da ugrožavaju kulturnu baštinu, te da nešto iz 1998. i 1999. nikako ne može pripadati ustanovi koja tih godina nije ni postojala. Ujedno su tada naveli da i ovo pitanje treba da bude tema Briselskog dijaloga.BONUS VIDEO: Pavle Grbović i Miloš Jovanović: Šolc, Kosovo, sankcije - Srbija staje na putu ka EU?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=olckosovosankcijesrbijastajenaputukaeugostipavlegrboviimilojovanovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3673299"]

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram