"Srbija bi mogla da prihvati deo sankcija Rusiji, uz izuzeće za energetiku"

Savković je istakao da je pitanje šta bi Evropska unija u narednom periodu smatrala dovoljnim korakom Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, navodeći da bi jedna od mogućnosti bila da Beograd prihvati deo ekonomskih mera prema Rusiji, ali da za pojedine sektore zatraži izuzeće.

Prema njegovim rečima, prekid gasnog aranžmana i drugih sporazuma na osnovu kojih Srbija obezbeđuje snabdevanje gasom iz Rusije predstavljao bi trošak od oko 2,3 milijarde evra godišnje, koji bi Srbija morala sama da podnese ili bi za njegovo pokrivanje bila potrebna finansijska pomoć EU.

On je ukazao i na pitanje ubrzanog dodeljivanja državljanstva Srbije državljanima Rusije, navodeći da se time zaobilaze kontrole EU, što je kritikоваno u izveštaju Evropske komisije.

Među izazovima za novu vlast naveo je i sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, posebno pitanje načina na koji je on predstavljen Briselu. Ukoliko bi Srbija sporazum označila kao privremen, to bi, kako je ukazao, morala da obrazloži i kineskoj strani.

Savković je ocenio da je trenutna situacija jedinstvena prilika za napredak Srbije na evropskom putu i da je važno da nova vlast ima jasnu strategiju i ozbiljno shvati odgovornost koju preuzima.

"Ne mogu dovoljno da podvučem koliko je ovo sada jedinstvena prilika", rekao je Savković, dodajući da bi bilo dobro da EU očekivanja prema novim vlastima prenosi i diplomatskim kanalima, bez javnog pritiska, jer bi se on mogao negativno odraziti i na Srbiju i na Uniju.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković izjavila je da se u poslednjim porukama iz EU sve više govori o strateškom usklađivanju sa spoljnom politikom Unije, a ne isključivo o sankcijama Rusiji.

Kako je objasnila, to podrazumeva niz aktivnosti u različitim sektorima, a kao primer navela je status Naftne industrije Srbije (NIS), ističući da bi promena vlasništva i prestanak ruskog vlasničkog uticaja bili prepoznati kao vid strateškog usklađivanja sa EU.

Selaković je ukazala i na problem viznog režima Srbije sa pojedinim državama, navodeći da se u izveštaju Evropske komisije pominje 12 zemalja sa kojima Srbija ima bezvizni režim, što EU prepoznaje kao potencijalni bezbednosni rizik.

Prema njenim rečima, tokom ove godine zabeleženo je nekoliko slučajeva hibridnih dejstava za koja se tvrdi da je njihova logistička baza bila u Srbiji, što bi moglo da ugrozi i bezvizni režim koji Srbija ima sa EU.

U novom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi se da će napredovanje Srbije ka pristupanju EU zavisiti od napora nove vlade da preokrene negativne trendove i da prednost da fundamentalnim stvarima. Kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici Srbija nije ostvarila pomak, dodaje se. U izveštaju o napretku Srbije Komisija je ocenila da je neusklađivanje sa sankcijama u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine, zajedno sa učetalim antievropskim narativima, pokrenulo pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije.