4
U svakoj državi koja vodi računa o zdanjima i institucijama koje se u njima nalaze, vodi se briga i o njihovom okruženju. Jedna od najvažnijih i najlepših je i zgrada našeg parlamenta. Međutim, njenu lepotu, već godinama ruže parkirani automobili narodnih izaslanika. Svako zasedanje skupštine, pretvara plato parlamenta u sajam automobila. Bahato parkiranje poslanika bilo je tema emisije Među nama.
Autor: Đuro Svilar
Plato ispred parlamenta rezervisan je za automobile onih koje je narod birao. Taj isti narod ispred svoje skupštine ne može da se parkira, jer bi ga momentalno odneo pauk, ili videlo Oko sokolovo, a komunalna milicija častila kaznom za brisačem. Jedan od onih koji je predstavnicima naroda ostavljao poruke je i Beograđanin Damjan Dobrila.
„Ja sam samo hteo da skrenem pažnju da oni nemaju ista prava, da im je garaža preko puta i da je to neverovatno da tolika bahatost nekoga ko ima tu čast da bude narodni poslanik i da predstavlja svoje građane da on parkira na trotoar, a ima garažu preko puta. Čak mi je padala napamet ideja da im ostavljam pare od svog honorara da im dajem po 100 dinara da imaju da se parkiraju. Sigurno im je poslanička plata premala da plate parking kako treba“, kaže Damjan Dobrila.
Građane koji kažu da plaćaju parking, pitali smo kako gledaju na povlašćeno parkiranje ispred skupštine. U svojim odgovorima uglavnom koriste reči bahatost, cirkus, sramota, ružno, tužno, žalosno…
Protiv zuluma bi trebalo da se bore i oni koji u domu Narodne skupštine donose zakone i pravila. Međutim, oni su izglasali i jedno za sebe, odnosno za svoje parkirane automobile. Iz tog razloga Oko sokolovo koje bi trebalo sve da vidi, kada prođe pored platoa Narodne skupštine na nekoliko sekundi obnevidi.
„Ovo je 2013. doneta odluka gde su oni ustvari pravno sebe rešili, znači oni smeju da parkiraju na tom delu do trotoara, sad su u poslednje vreme počeli i to da krše. Iako sad vidimo iza mene da su se ubacili u svoj tor, da ustvari kola više nema na parkingu kao što je bilo pre neki dan. U ovom vremenu botova koji botuju za pare, koji botuju iz straha, koji botuju za platu, svako bi trebalo da postane bot za sebe i stvari koje mi smetaju ja ću probati da ispravim koliko god mogu“, ističe Damjan Dobrila.
A koliko može svako od nas? Na primer bahatosti narodnih poslanika ukazao je Damjan. Jedni će reći, može im se, drugi može im se jer smo im mi to dopustili. U koju grupu spadate vi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
