U Srbiji se protiv nezavisnih novinara i aktivista vode istrage zato što ugrožavaju moć srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Iz EU nema kritika, jer tamo Vučić ima jednog vatrenog pobornika, piše magazin Špigel. U ovoj analizi navodi se i da je aktuelni (a veruje se i budući) ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali - simbol korupcije.
„Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasio trijumfalnu pobedu. Na parlamentarnim izborima krajem juna, njegova desnonacionalno-konzervativna Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je tri četvrtine poslaničkih mandata. No, Vučičevo radovanje fantastičnom rezultatu nije dugo trajalo. Jer, od izbora, Srbija se ne smiruje“, piše Špigel, a prenosi Dojče vele.
Podseća se da su početkom jula danima trajali protesti na kojima je delom bilo nasilja.
„Povod su bili drastično povećanje broja inficiranih koronom i loše predsednikovo i vladino upravljanje krizom. Krajem jula su hiljade lekara u jednom otvorenom apelu izrazile protest zbog loše zdravstvene politike vlasti i zatražile ostavku kriznog štaba za koronu“, navodi se u tekstu.
Istovremeno su, navodi Špigel, mediji otkrili detalje afere oko trgovine oružjem sa Jermenijom, koja je na unutrašnjepolitičkom planu pokazala „sve dimenzije korupcije i organizovanog kriminala i donela Srbiji dilpomatski konflikt sa Azerbejdžanom“.
„Tome treba dodati i ogorčenje dela javnosti zbog izbora: tokom predizborne kampanje i za vreme glasanja bilo je velikih povreda pravila i pokušaja falsifikovanja, a ionako su gotovo sve opozicione stranke bojkotovale izbore“, navodi se.
„Predsednik Vučić je u toj, za njega škakljivoj, situaciji, počeo i sa napadom na ostatke sloboda u Srbiji. Od kraja jula, srpske vlasti vode istragu protiv gotovo 40 nevladinih organizacija i nezavisnih medija, kao i protiv dvadesetak pojedinaca zbog sumnje na pranje novca i mogućih veza sa terorizmom. Konkretne optužbe na račun okrivljenih – nisu navedene“, piše Špigel.
Magazin navodi da su među njima dve najznačajnije nevladine organizacije – Helsinški komitet u Srbiji i Beogradski centra za ljudska prava, kao i investigativne novinarske mreže Birn, Cins, i Krik, „koje su proteklih godina otkrile brojne afere Vučićevog režima sa korupcijom i zloupotrebom vlasti“.
„Aleksandar Vučić je čovek željan moći, sa nezajažljivom žeđi za posedovanjem još veće moći i kontrole. On teško podnosi svaku kritiku. Napadi na nezavisne nevladine organizacije i novinarske mreže odvijaju se po scenariju drugih autokrata poput Putina, Erdogana ili Orbana“, kaže o pozadini tih istraga bečki politolog i specijalista za Zapadni Balkan Vedran Džihić.
Kao predsednik države, Vučić poseduje samo mala ovlašćenja. Ali, faktički neograničeno vlada Srbijom. Njegovu moć pojačava i to što su srpske opozicione stranke rascepkane, uglavnom nemaju kredibilitet, i delom pokušavaju da preteknu Vučića – zdesna, piše u tekstu.
„Prava pretnja za srpskog predsednika su novinarske mreže protiv kojih se trenutno vodi istraga. Njihove objave su uvek izazivale ogorčenje društva i mobilisale ljude da demonstriraju. Iz EU ili diplomatskog Berlina koji je posebno aktivan u regionu Zapadnog Balkana, još nije bilo javne kritike zbog istrage o pranju novca. Za Brisel i Berlin je najvažnije da ne izgube Srbiju kao partnera u rešavanju konflikta na Kosovu“, zaključuje se.
„EU mora da stane iza demokratskih snaga“
Tome treba dodati i da srpski predsednik u EU ima otvorenu podršku Orbanove partije Fides; ta stranka i Vučićeva SNS su članice EVP. Mađarski premijer je jedan od najvatrenijih zagovornika brzog prijema Srbije u EU. Orban se nada da će tako biti ojačana iliberalna protivteža Briselu, piše Špigel.
„Projekat iliberalne evropske alijanse je u suštini protivan EU i demokratiji. Zato treba da bude jasno da taktiziranje i pragmatično ophođenje sa novim autokratama neće da ih ukroti i preobrati u demokratiju. Za kraće ili duže vreme, EU će morati da stane na stranu slobodarskih i demokratskih snaga u Srbiji ili će izgubiti deo legitimiteta“, kaže Džihić.
„Jedan od njih bi trebalo da bude ministar finansija Siniša Mali, koji simbolički predstavlja korupciju u Srbiji. Mali je između ostalog umešan u aferu oko velikog projekta sa nekretninama u Beogradu vrednog milijarde, i poseduje 24 luksuzna stana na bugarskoj obali Crnog mora čije poreklo ne može da objasni. To do sada za njega nije imalo nikakve političke posledice“, piše Špigel.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare