Glavna tema proteklih dana u Skupštini Srbije, medijima, na društvenim mrežama jeste Mauricijus. I novac koji predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas ima ili nema na računu u banci, koja postoji ili ne postoji u ovoj, sada smo već svi naučili, ostrvskoj zemlji Indijskog okeana. Po ko zna koji put, fabrikovanje jedne afere pokrilo je neke druge i pažnju javnosti preusmerilo prvenstveno sa prisluškivanja predsednika Srbije i pripremanja njegovog atentata, hapšenja Veljka Belivuka i saslušavanja ljudi do juče bliskih vlasti. Skrenuli smo pogled i sa Nebojše Stefanovića, nismo stigli da pitamo koja su to imena bliska vlasti koja su saradnjom sa pripadnicima kriminalnog klana učestvovala u rušenju države i kada će konačno biti objavljena, preleteli smo preko jezivih reči koje se novinarima, nevladinim organizacijama i opoziciji uručuju sa skupštinske govornice i opomenama koje stižu iz Evropske unije. Ko se još seća Jovanjice, Krušika, Ria Tinta, zagađenja vazduha, guranja reka u cevi, spomenika Stefanu Nemanji od devet miliona evra...
Afera Mauricijus najavljena je nedelju dana pre nego što su je „ekskluzivno“ otkrile Večernje novosti. Da će se svašta saznati otkrio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Bahreina, u intervjuu za televiziju Pink.
Rekao je da postoje računi Dragana Đilasa na Mauricijusu, ali da se vode pod firmama.
„Ja nemam i dalje račun na Švajcarskoj i na Mauricijusu. Biće vrlo zanimljiva nedelja i videćete da imaju račune na Mauricijusu. To je novac koji su opljačkali od našeg naroda. To vode pod firmama, a korisnici su više njih“, rekao je Vučić i dodao da će to biti dobra prilika da narod vidi razliku.
Narod je video razliku nedelju dana kasnije kada su Večernje novosti „Ekskluzivno“ objavile dokumentaciju o računima Dragana Đilasa na kojima ima 5,7 miliona evra.
Predsednik SSP sazvao je kasnije konferenciju na kojoj je rekao da je reč o falsifikovanju i krivičnom delu, da ta banka na Mauricijusu ne radi od 2018. godine, te da je nemoguće u njoj imati račune 2020.
Narod, mediji, poslanici dobili su novu zanimaciju. Sve ostalo je zaboravljeno.
Pre svega ono najsvežije – afere prisluškivanja predsednika Srbije i hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka, koja se dovodila u vezi sa ljudima do juče veoma bliskim upravo Vučiću. U vezi ova dva slučaja, koji su nekako za javnost postali jedan, saslušavani su prethodnih meseci bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović, dojučerašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza, nekadašnji potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan Vladimir Vuletić… Odbijali su poligraf, iščuđavao se predsednik, potpredsednik SNS Miloš Vučević rekao je da u ovoj priči ima bar 10 – 15 ljudi iz vrha stranke, da su tu i neki ministri. Poslanik SNS Vladimir Đukanović pisao je otvorena pisma saborcima iz stranke sa porukom – sram vas bilo, Vučić vam je dao sve, a vi ste mu spremali svilen gajtan. Onda je ministar policije Aleksandar Vulin rekao da su imena predata Tužilaštvu.
I? Ništa…
Baš kad se cela priča dovela do usijanja i svi su nestrpljivo čekali da čuju konačno je li to Nebojša Stefanović zaista prvi izdao, sve se stavilo na čekanje zbog vesti sa Mauricijusa.
Isto se desilo i sa onim što danima gledamo u Skupštini Srbije. Poslanici vlasti bez iznošenja ikakvih dokaza optužuju predstvanike opozicije, novinare i nevladine organizacije za pranje para i pripremanje ubistva predsednika ?!
Poslanik SNS Aleksandar Martinović optužio je organizaciju CRTA da je učestvovala u pripremama ubistva predsednika, otkrio je adresu direktorke te organizacije Vukosave Crnjanski. U prenosu uživo naveo je tačno u kojem naselju živi, u kolikom stanu i koju marku automobila vozi. Za urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića rekao je da pere pare, a svima koji kritikuju vlast poručio je da će biti „prebijeni u džaku“.
Na opasnost ovakvih reči izrečenih u parlamentu, upozoravale su strane ambasade, Evropska unija…
Ko još zna dokle se stiglo u istrazi Jovanjice, najveće plantaže marihuane u ovom delu Evrope, u čijem su poslovanju učestvovali pripadnici policije, a dovođena je u vezu i sa bratom predsednika Srbije Andrejem Vučićem. Ista je situacija i sa Krušikom i preprodajom oružja, sa kojom se povezivao pokojni otac ministra Nebojše Stefanovića. Zaboravili smo i na to koliko tačno košta spomenik Stefanu Nemanji, što ćemo otkriti tek 2023. godine. U drugi plan je otišla i afera Rio Tinto, otvaranje rudnika litijuma u lozničkom kraju, što preti da postane prava ekološka katastrofa, a u opasnosti sureke Jadar i Drina, a pre svega životi i zdravlje ljudi. Niko se više ne bavi ni kvalitetom vazduha u Srbiji, koji je među najzagađenijim u Evropi.
Kad se završi afera Mauricijus i kada otkrijemo da li Dragan Đilas ima ofšor kompanije i koliko novca ima na računima u inostranstvu, možda ćemo se setiti svih ovih „zabašurenih“ tema.
Možda…
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare