Jučerašnja sednica Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD je bila politička komemoracija odlazečeg kongresmena Eliota Engela čiji je cilj da nametne proalbansku i probošnjačku agendu, kao jedinu legitimnu za politiku buduće administracije Dozefa Bajdena na Balkanu, smatra asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić.

„Sastav ljudi koji su juče govorili o tim temama govori u prilog tome da je to bio faktički jedan lobistički skup koji je predstavio jednodimenzionalnu situaciju kongresmenima u cilju da isključi sve ono što bi mogao da bude srpski ugao gledanja“, komentariše Krstić za Tanjug jučerašnje istupe osvedočenih promotera kosovske nezavisnosti Eliota Engela, Maldlen Olbrajt, Danijela Servera.

On kaže da ne veruje da će te poruke biti implementirane u politiku nove američke administracije, ali ističe da će generalno politika biti naklonjenija nekom rešenju u kome će se insistirati da Srbija trebati što pre da prizna Kosovo i da će nova administracija to forsirati.

Čuli smo, dodaje on, strašne predloge, za koje ne veruje da će biti uvaženi, kao što je recimo faktički sugerisanje Eliota Engela da ne bi trebalo da postoji sud za ratne zločine OVK i diskreditacija postojanja te institucije.

„Poruke koje su juče poslate ne mogu nikako da doprinesu stabilnosti Balkana, naprotiv ono što je juće rekao Danijel Server u vezi sa BiH mislim da bi samo moglo da destabilizuje tu zemlju i da su te poruke bile vrlo neodmerene i cilj nije im bio da doprinesu stabilnosti ovog regiona, već naprotiv“, naglašava Krstić.

Ipak, kaže on, bilo je i poruka koje su bile relativno pozitivne i za Srbiju i za region, a to je da DFC regionalna kancelaraija u Beogradu treba da nastavi da bude aktivna i da se ojača finansijsku američku prisustvo u regionu, a da SAD istovremeno pomogne u evropskoj integraciji regiona.

Na pitanje kako možemo da tumačimo otvorene poruke da je potrebno direktno vršiti pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Krstić kaže da to govori da ljudima koji su tamo govorili nije u pravom interesu kvalitet života i stanje demokratije u ovoj državi, jer da to jeste oni ne bi slali takve poruke.

Kada je reč o pritiscima na Srbija zbog dobrih odnosa sa Kinom i Rusijom, Krstić naglašava da su te dve zemlje, a pre svega Kina, isticane kao dugoročna strateška pretnja za SAD i kod večina Republikanaca i kod večine Demokrata „Naravno da je juće u kongresu bila preuveličano i prisustvo i uloga koja je prikazivana negativno i Rusije i Kine u Srbiji, ali mislim da na to treba da se naviknemo u perspektivi jer su to stvari koji će sve češće biti na agendi“, tvrdi on.

On smatra da Beograd sada treba da pronađe način da pristupi Bajdenu i novoj administraciji, kao i novom šefu kongresnog odbora za spoljnu politiku.

„On je juće bio prisutan i ono što je bilo dobro za Srbiju jeste da se on nije fokusirao na to da je Srbija loša prema Kosovu, već je umesto tog narativa bio fokusiran na probleme evropske integracije, na pitanje Makedonije i to je jedna dobra stvar“, objašnjava Krstić.

Mislim, dodaje on, da već postoje linkovi i sa novom administracijom.

„Uostalom i sam predsednik Vučić se četiri puta video sa Bajdenom i imao relativno srdačan odnos. Verujem da postoje načini da se ponovo dođe do kvalitetnog kontakta sa njim tako da postoji mogućnost za Srbiju da se nešto unapredi i na tom polju“, zaključuje Krstić.