Ugledni nemački politikolog: „Skandalozno je kako se u Berlinu odnose prema Srbiji!“

Na početku teksta, autor navodi da Registar lobista koji vodi nemački Bundestag pokazuje da konsultantska kuća bivšeg nemačkog šefa diplomatije Joške Fišera (Zeleni) za klijenta ima Rio Tinto, a da Ministarstvom privrede upravljaju nemački Zeleni, piše Dojče vele, a prenosi Jutarnji list.

Važnu ulogu u pregovorima sa Srbijom imala je državna sekretarka tog ministarstva Franciska Brantner. Brantner je kasnije postala potpredsednica Zelenih. Rotert podseća na sastanak u julu prošle godine u Beogradu, kada je tamo bio i kancelar Olaf Šolc.

Nema kritika iz Berlina

„Upadljive su bile Vučićeve pohvale za Brantner, koja je bila operativno veoma angažovana. Čini se da to što vađenje litijuma može da izazove veliku štetu po životnu sredinu nije bitno“, piše u članku Berliner cajtunga.

„Ni Šolc ni Brantner nisu konsultovali protivnike projekta. I niko od njih nije kritikovao sve autoritarnije ponašanje Vučićevog režima kod kuće, i sve agresivnije ponašanje u inostranstvu“, piše Rotert i ocenjuje:

„Skandalozno je kako se podržava jedan od poslednjih autokrata Evrope i kako se ignorišu masovni protesti.

Prema Rotertu, litijum dobija primat „iako Srbija ne poštuje sankcije EU protiv Rusije”, što ga čini „ekonomskom slamkom spasa Moskve u Evropi”.

Dogovor sa litijumom - pogodak u pravo vreme

Posle takve tvrdnje, autor dalje navodi da je i u Srbiji „u pripremi” zakon „o stranim agentima” po uzoru na Moskvu. Ovde autor očigledno misli na predloge Aleksandra Vulina, nakon čega je Vučić negirao donošenje takvog zakona.

U članku se pominje i otkriće da srpske vlasti koriste špijunski softver protiv aktivista i novinara, da su neki od kritičara na meti pretnji smrću i da su, nakon pada baldahina u Novom Sadu, „protesti protiv sveprisutne korupcije i nepotizma intenzivirani“.

„Litijumski sporazum koji je inicirao Šolc, a sproveo Brantner bio je, u tom pogledu, hit u pravo vreme za Vučićev režim“, kaže politikolog.

Rotert dodaje da je Šolc u decembru ugostio Vučića, istog dana kada je Vučić ponovio da ga u Srbiji ruši spolja, sa Zapada, i da neće služiti strancima.

„Čudno je kada on, koji dobija milijarde evra podrške od EU i koji se udvara u Berlinu kao malo ko drugi, ulazi u ove teorije zavere“, kaže Rotert.

„Nikakvi ’stranci‘ neće srušiti Vučića, naprotiv, Berlin i Brisel ga fatalno vide kao ’sidro stabilnosti‘ u regionu. Ali njenim građanima je dosta da žive u jednoj od poslednjih evropskih autokratija“, rekao je Rotert.

„Mogu da rade šta hoće“

Autor tvrdi da je Beograd tokom 2022. i 2023. godine „barem indirektno” bio umešan u nekoliko napada na Kfor i Kosovske bezbednosne snage i da „kontinuirano destabilizuje Bosnu”.

„Uprkos svemu, kabinet kancelarke – za ljubav Vučiću – blokira prijem Kosova u Savet Evrope od maja 2024. godine”, kaže Rotert, inače, blokadu je objasnio činjenicom da Priština još nije formirala Zajednice srpskih opština, koja je potpisana pre više od deset godina godine.

Još jedan pokazatelj za Rotera je učešće velike delegacije Vlade Srbije na „antiustavnoj paravojnoj paradi“ povodom obeležavanja 9. januara kao Dana Republike Srpske.

Podseća da je tog dana 1992. godine osuđeni ratni zločinac Radovan Karadžić osnovao Republiku Srpsku "a time i kamen temeljac rata u Bosni", a da današnji predsednik entiteta Milorad Dodik sprovodi plan secesije i ujedinjenja sa Srbijom.

Citirajući neka upozorenja iz Nemačke i Kosova, Rotert piše: „Vučić i Dodik znaju da mogu da rade šta hoće, dok traje litijumski projekat“, i da je nedostatak solidarnosti sa srpskim civilnim društvom „istorijska greška“.