Nije ništa novo ako se kaže da je stanje u srpskom obrazovanju loše. To je konstanta koja traje već decenijama unazad, a te činjenice i konkretnih problema šira javnost se podseti pred prvi septembar i početak nove školske godine. Tada sindikati tradicionalno najave štrajk, a predstavnici vlasti se sete da obećaju poboljšanje.
Piše: Boško Šindić, profesor filozofije i član pokreta Srbija Centar-SRCE
Stanje obrazovnog sistema u Srbiji je toliko loše da je sada nakon niza godina njegovog konstantnog urušavanja potreban ozbiljan poduhvat kako bi se stvari popravile. Polazeći od uverenja da je obrazovanje ključni preduslov razvoja svakog pojedinca, a samim tim i društva u celini, treba ukazati na to šta bi hitno trebalo da se uradi kako bi se zaustavio proces daljeg propadanja obrazovnog sistema.
Prvi korak je naravno veće ulaganje sredstava države u obrazovanje. Da bi se dogodila kvalitativna promena potrebna su sredstva koja će te promene omogućiti. Treba vratiti dostojanstvo zaposlenima u obrazovanju i motivisati ih kroz poboljšanje materijalnog statusa i povećanje zarada.
Država u kojoj je plata nastavnika manja od plate čistačice u javnom preduzeću šalje lošu poruku budućim generacijama. To je poruka da se znanje ne isplati već da se isplati „snalaženje“ što je sinonim za prevarantsko, nemoralno i nezasluženo poboljšanje ličnog položaja.
Takva poruka se šalje kroz primere ministara sa plagiranim i kupljenim diplomama, kao i kroz postavljenje nedovoljno obrazovanih pojedinaca da upravljaju velikim državnim sistemima.
Takođe, treba povećati ulaganje u infrastrukturu obrazovnih ustanova jer je sramota kako neke izgledaju, što takođe šalje poruku koliko nam je obrazovanje važno.
Još jedan važan korak koji se hitno mora sprovesti je promena sistema funkcionisanja Ministarstva prosvete. Sadašnji sistem u kome su zaposleni u ministarstvu, državni sekretari, specijalni savetnici kao i zaposleni u zavodima za obrazovanje potpuno otuđeni od realnih problema rada u neposrednoj nastavi, mora se promeniti.
Mnogi od tih „stručnjaka“ nisu proveli nijedan čas u učionici ili kabinetu držeći nastavu. Da ne govorimo o činjenici da je pozicija ministra prosvete najmanje željena pozicija u Vladi i da se nijedna stranka ne raduje tom resoru već se to dobija kao kusur u međusobnoj postizbornoj trgovini.
Često ministri nemaju dodirnih tačaka sa obrazovanjem, osim što su i sami išli u školu i na fakultet. Potrebno je sistemski rešiti da ministar, državni sekretari, savetnici i „sručnjaci“ u Ministarstvu prosvete moraju imati minimum deset godina iskustva u neposrednom izvođenju nastave.
Jedino takvi ljudi mogu imati jasnu sliku gde se nalazi obrazovanje u Srbiji, a čini se da je ono trenutno u blatu. Nastavni planovi i programi ne prate savremeni život, uvode se razni izborni predmeti, menjaju se nazivi obrazovnih profila, povećavaju se administrativni zahtevi ka zaposlenima. Zahteva se usavršavanje nastavnika radi zadovoljavanja forme, a ne suštine, kroz akreditovane obuke koje često nisu primenljive u praksi. Sve to je dovelo do totalne konfuzije u obrazovanju.
Ako pođemo od činjenice da je obrazovanje opšte dobro, i da svaki pojedinac mora imati pravo na obrazovanje, onda je takođe važan korak uvođenje besplatnih udžbenika za učenike osnovnih škola. Država mora obezbediti udžbenike, radne listove, testove i ostale materijale neophodne za učenje svim osnovcima. Osnovno obrazovanje mora biti potpuno besplatno. Takođe, treba uvesti obavezno srednjoškolsko obrazovanje.
PROČITAJTE JOŠ
Razvoj i modernizacija savremenog sveta dovodi do potrebe za sticanje širih kompetencija kao i višeg nivoa znanja i veština. Ne treba da gradimo društvo manuelnih radnika već društvo samosvesnih pojedinaca. Sa druge strane treba primeniti novu politiku finansiranja studiranja iz budžeta i to na osnovu potreba tržišta rada. Neplanska politika finansiranja studiranja dovela je do viška visoko obrazovanih kadrova u određenim oblastima.
To dovodi do „odliva mozgova“, povećanja nezaposlenosti, kao i zapošljavanja na poslovima koji ne zahtevaju taj nivo znanja i kompetencija. Kroz novu politiku finansiranja najbolji učenici će upisati fakultete sa deficitarnim zanimanjima i školovati se na teret države. Naravno treba omogućiti samofinansiranje studija na državnim univerzitetima u skladu sa kapacitetima poštujući slobodu pojedinca da se obrazuje i razvija u oblasti u kojoj želi.
Srbiji je neophodna nova obrazovna politika i drugačiji odnos prema obrazovanju. Autoritarnim režimima ne odgovaraju obrazovani građani jer se njima teško manipuliše. Takav je slučaj i sa aktuelnim režimom u Srbiji. Iz tog razloga preduslov koji stoji ispred svih jeste promena ovog režima. Akademik Vladeta Jerotić kaže „obrazovan je onaj ko ima obraza. A ko nema obraza, nije obrazovan, pa ma gde živeo, ma kakav položaj zauzimao i ma koliku gomilu znanja u glavi nosio.“
BONUS VIDEO: Prosvetari Nećemo socijalnu pomoć hoćemo ono što nam država duguje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar