Selaković u Berlinu: Malo pohvala, malo neugodnih pitanja

Susretom s ministrom spoljnih poslova Nemačke Hajkom Masom, razgovorima u Odboru nemačke privrede za istočnu Europu, ali pre svega obraćanjem Odboru Bundestaga za Evropsku uniju, ministar Selaković je domaćinima u Berlinu još jednom ukazao na privrženost svoje zemlje tzv. evropskom putu. To je možda i potrebno, jer svaki put kada na Surčin sleti neki avion s vakinama iz Moskve ili maskama iz Pekinga u Briselu , ali i u Parizu i Berlinu, pojave se sumnje u iskrenu privrženost Beograda evrointegracijama, piše Dojče vele (DW).

Vakcine iz Kine i Rusije

Vrhunac dvodnevnog Selakovićevog boravka u Berlinu svakako je bio susret s kolegom po položaju Hajkom Masom. Nemački ministar je, prema sopstvenim rečima, još od sredine prošle godine u nekoliko navrata planirao da otputuje u Beograd, ali mu je korona pomrsila račune. Sada je, međutim, najavio da će posetiti Beograd i novu zgradu nemačke ambasade „kad god se za to pruži prilika“.Pandemija je bila i tema relativno kratkog razgovora dvojice ministara, i tu Mas nije propustio da pohvali Srbiju za uspešnu strategiju kada je u pitanju vakcinacija. Na pitanje novinara da li smatra da je sporno to što Srbija nabavlja vakcine od Kine i Rusije, Mas je odgovorio samokritikom:„Ja ne kritikujem kao neki u Nemačkoj to što Srbija od Kine i Rusije dobija vakcine. Mislim da bi mi u EU trebalo više da govorimo o tome kako ćemo do kraja maja da u preko 140 zemalja isporučimo vakcine – samo na zapadni Balkan više od milion vakcina, a u Srbiju 300.000. Naš problem je što o tome ne govorimo dovoljno glasno“, rekao je Mas i, onako usput, dodao da je EU, posmatrano po glavi stanovnika, vakcinisala dvostruko više građana nego Rusija i Kina.Selaković je ukazao na to da Srbija ni od koga nije dobila vakcine, već da ih je kupila, kako od Rusije i Kine, tako i od proizvođača sa Zapada.Bilo je naravno reči i o putu Srbije u Evropsku uniju i tu je Mas rekao da Nemačka podržava taj put, ali posebno reforme na području vladavine prava i slobode medija. Selaković je na to objasnio da je od svog domaćina zatražio da, kada šalje prigovore o reformama na planu vladavine prava, Nemačka bude konkretnija, te da jasnije ukaže o kojim nedostacima se radi. „To je u prošlosti pomoglo“, dodao je Selaković.Mas je izbegao da odgovori na pitanje DW da objasni činjenicu da Srbija za vreme prošlogodišnjeg predsedavanja Nemačke Savetu EU nije otvorila ni zatvorila nijedno poglavlje u pregovorima.„Nemačka je bila, kad je proširenje u pitanju, zaokupljana procesom otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom“, odgovorio je zaobilazno Mas.

Nemačka ozbiljno shvata strah od „Velike Albanije“

Seleković je zadovoljan svojom nastupnom posetom Berlinu i brojnim razgovorima koje je tu imao. On je pred Odborom Bundestaga za EU, koji je iz pandemijskih razloga zasedao u krnjem obliku, rekao da je Beograd privržen dijalogu s Prištinom, ali da isto tako postoje „mnoge poteškoće“ u ostvarivanju tog dijaloga.„Nas zabrinjavaju i sve brojnije aktivnosti koje sinhronizirano i otvoreno sprovode vlasti u Prištini i Tirani na realizaciji ideje o ’velikoj Albaniji’, što je pretnja, ne samo za Srbiju, već i za stabilnost čitavog regiona“, rekao je Seleković pred Odborom za EU. Ujedno je i pozvao domaćina u pomoć: „Srbija očekuje snažno i nedvosmisleno delovanje partnera na suzbijanju takvih ambicija“.Domaćin je, kako za DW kaže član Odbora i predsednik Parlamentarne grupe za jugoistočnu Evropu Josip Juratović (SPD), „ozbiljno shvatio“ strahove Beograda. Juratović je ukazao na to da je Nemačka apsolutno protiv svake ideje nekakve „Velike Albanije“ koja uvek iznova kruži političkim diskursom u tom delu Evrope. „To su uostalom nalazi i u koalicionom ugovoru aktuelne demohrišćansko-socijaldemokratske vlade Nemačke“, rekao je Juratović. A na to je tokom susreta sa Selakovićem ukazao i ministar Mas.

Ugodna atmosfera, neugodna pitanja

Juratović je jučerašnji  nastup ministra Selakovića pred Odborom i Parlamentarnom grupom za jugoistočnu Evropu (kojoj je on na čelu) ocenio kao pozitivan i uspešan. „Ministar je kvalitetno predstavio pozitivan ekonomski razvoj i rast stranih investicija“, rekao je Juratović.No Odbor je isto tako Selakovića u Beograd otpratio i sa nekoliko neugodnih pitanja. Jedno se odnosi na nepopularnost Evropske unije među mladima u Srbiji i pitanje šta vlada u Beogradu čini kako bi se poboljšao imidž EU koja je daleko najvažniji investitor u toj zemlji. Selaković je rekao da će vladi preneti tu zabrinutost poslanika Bundestaga.Drugo neugodno pitanje odnosilo se na bojazan od prevelike (finansijske) zavisnosti Srbije od Kine, što bi moglo negativno da se odrazi na približavanje Evropskoj uniji. Selaković je domaćina uveravao da su te bojazni neosnovane i da vlada Srbije „drži pod kontrolom“ zaduženost prema Kini.

Prolećna diplomatska ofanziva

Posetu Nikole Selakovića Berlinu trebalo bi posmatrati i u svetlu spoljnopolitičke ofanzive koju je pre dva dana najavilo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova. Jer, kako je saopšteno, a to isto je u četvrtak ponovio i Mas, „strateška suverenost“ Evrope nezamisliva je bez zemalja zapadnog Balkana. Zato nemački ministar spoljnih poslova u svrhu „razmene mišljenja“, nakon susreta sa Selakovićem sledećih nedelja u odvojenim posetama prima i ministre spoljnih poslova Bosne i Hercegovine i Albanije. Kako je potvrđeno za DW, ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković u Berlin dolazi sledeće nedelje. U taj niz aktivnosti svrstava se i poseta Berlinu crnogorskog ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića početkom godine.U Berlinu je svestan gde trenutno leže frustracije zemalja zapadnog Balkana, onih koje su u nabavci vakcina sve karte položile na EU. Zato se i ističe da je u Briselu još na početku pandemije odobreno 3,3 milijardi evra za podršku zemljama zapadnog Balkana u savladavanju posledica korona-krize. Kasnije, tokom jeseni prošle godine, donesen je još jedan ekonomski i investicioni plan ukupne vrednosti devet milijardi evra. Tome bi trebalo pridodati i 70 miliona evra za finansiranje vakcina.Takođe se prenosi da Nemačka „misli ozbiljno“ kada je reč o evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Zato će ovog leta Berlin biti domaćin novog samita u sklopu tzv. „Berlinskog procesa“, a u Ministarstvu spoljnih poslova nadaju se da će učesnici moći tome i fizički da prisustvuju. Tako bi Berlin mogao da nadoknadi ono što je tokom predsedavanja EU propuštemo zbog pandemije.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram