2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali pohvalili su se kreditom od milijardu evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, po kamatnoj stopi “nezamislivoj za ceo svet”. Reč je o kamati od tri odsto, koju smo zapravo već “debelo” platili preko drugih nepovoljnih ugovora sa UAE - od Beograda na vodi, preko PKB-a i Er Srbije, do kupovine hotela na Kopaoniku.
Srpski zvaničnici na čelu sa Aleksandrom Vučićem neretko govore o prijateljstvu sa šeikom Muhamedom bin Zajedom i podršci koju Srbija navodno dobija od Ujedinjenih Arapsikih Emirata. A zvanični Beograd zahvalnost je pokazivao na razne načine, a pre svega kroz nepovoljne ugovore, od kojih su neki vredni milijarde evra.
Krov svih srpsko arapskih ugovora je međudržavni sporazum Srbije i UAE potpisan 2013.
Najbolji primer je projekat Beograd na vodi, koji je realizovan u strogom centru, na najatraktivnoj lokaciji u srpskoj prestonici. Vrednost ugovora države sa arapskom kompanijom Igl Hils procenjivana je na oko 3,5 milijarde evra. Ipak, ulaganja države su daleko veća nego partnera iz UAE, a u zajedničkom preduzeću Srbija je dobila svega trećinu vlasništva.
Mediji su pisali da je ugovorom predviđeno da arapski partner uloži svega oko 300 miliona evra svog novca, od čega polovinu kroz pozjamice. Sa druge strane, Srbija u ovaj projekat uložila zemljište u vrednosti od čak 700 miliona evra.
Stručnjaci su upozoravila da je ovaj ugovor izuzetno nepovoljan, da je državi kao manjinskom partneru uskraćena svaka mogućnost da utiče na bilo koji aspekt posla, da arapski investitor ulaže vrlo malo sopstvenog novca, a dobija više od dve trećine vlasništva.
Iako su vlasti ponavljale da zemljište nije prodato investitoru, već da mu je dato u zakup na 99 godina, ostavljena mu je mogućnost da pravo korišćenja konvertuje u pravo svojine.
Ne treba zaboraviti ni da je Srbija oko 30 miliona evra potrošila na eksproprijaciju, da je otkupila zgrade Eurosalona i hotela Bristol, a da je u isto vreme ostala bez glavne autobuske i železničke stanice.
Partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i te kako se isplatila i kupovina dela Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB). Naime, u postupku privatizacije arapska kompanija Al Dahra kupila je 17.000 hektara najvrednijeg poljoprivrednog zemljišta nadomak Beograda.
Kako je pisao Insajder, u finansijskom izveštaju te kompanije navodi se da je samo na osnovu razlike između plaćene i fer vrednosti kupljene imovine PKB – Al Dahra “zaradila” 106,3 miliona evra.
Ta kompanije je imovinu PKB-a platila 121 milion evra, a njena knjigovodstvena vrednost iznosila je 227 miliona. Al Dahra je zemljište plaćala 4.700 evra po hektaru.
Da je to daleko ispod realne cene pokazuje i primer PKB-ove parcele koja nije prodata u postupku privatizacije, a ubrzo nakon toga je oglašena na prodaju po osam puta većoj ceni, za 38.700 evra po hektaru.
Prva investicija na osnovu međudržavnog sporazuma sa UAE bila je Er Srbija. Naime, Vlada Srbije i avio kompanija Etihad z UAE, potpisali su 2013. godine sporazum kojim je JAT prestao da postoji, a nasledila ju je “Er Srbija”. U njoj je Srbija imala udeo od 51 odsto vlasništva, dok je Etihad bio vlasnik 49 odsto novoosnovane kompanije.
Finansijski detalji nisu bili poznati, sve dok BIRN nije objavio nacrt ugovora i otkrio da je država Srbija za 51 odsto vlasništva u novoformiranoj “Er Srbija” platila višestruko u odnosu na partnera iz UAE.
Samo u 2013. godini, prema podacima iz ugovora, Srbija je bila u obavezi da plati više od 90 miliona dolara, dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za 49 odsto vlasničkog udela uplatio 40 milona dolara u vidu zajma.
Pored ovoga državi je ostalo da plati sva dugovanja koja su bila procenjena na preko 230 miliona dolara” stoji u ugovorima koje je objavio BIRN.
Insajder je pisao i da je “Er Srbija” iznajmljivala avione od svog suvlasnika – Etihada. Ovaj ugovor takođe je procenjivan kao štetan, jer je cena za jedan avion bila je 1,3 miliona evra mesečno, bez obzira na ostvaren broj sati letenja.
Uz sve ove država je svake godine isplaćivala subevncije Er Srbiji, da bi u decembru 2020. država povećala svoj vlasnički udeo u Er Srbiji sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto.
Kupovina hotela na Kopaoniku bila je jedna od prvih arapskih investicija, a koliko je državni vrh želeo da udovolji partnerima iz UAE pokazao je i ovaj primer. I ovde je naravno država bila oštećena.
Reč je o prodaji hotels na Kopaonika koji je bio u stečajnoj masi Jugobanke. Na licitaciji je bio ponuđen po ceni od 3,1 milion evra, ali zainteresovanih kupaca nije bilo, pisao je Danas.
Ali, pre nego što je i ponuđen na prodaju, bilo je objavljeno da je za taj objekat zainteresovan šeik Bin Zajed, koji je, navodno, bio očaran lepotom planine i poželeo je da tu sagradi rezidenciju.
Nekoliko nedelja kasnije, država je otkupila pomenuti hotel za 2,1 milion evra. Odmah nakon toga Direkcija ga je prodala firmi iz UAE – Properti investment LLC za svega 1,5 miliona evra.
Iz Vlade je tada potvrđeno da je kupac lično princ Bin Zajed.
BONUS VIDEO Rasprodaja: Širi se „Beograd na vodi“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
