Sednica Saveta bezbednosti UN o izveštaju rada UNMIK-a: Porasle tenzije, Beograd i Priština da preduzmu mere protiv napadača u Banjskoj

Izveštaj kojim je obuhvaćen period od 16. marta do 15. septembra učesnicima sednice predstavlja šef UNMIK Peter Due.

U izveštaju se konstatuje da su porasle tenzije između centralnih vlasti i lokalnih samouprava, naročito na severu Kosova, zbog nadležnosti, donošenja odluka na opštinskom nivou, rušenja objekata i iseljenja, kao i postupanja kosovske policije.

I dalje su prisutni problemi u vezi sa reintegracijom sudija i tužilaca kosovskih Srba, kao i zabrinutost u pogledu jezičkih prava, slobode medija i verskih sloboda, a pitanje nestalih osoba i dalje je predmet politizacije, piše u izveštaju.

Gutereš je u njemu ocenio da, iako je opšta bezbednosna situacija ostala stabilna, institucionalni zastoj na Kosovu se nastavio. Takođe, navodi Gutereš, napori Evropske unije da unapredi normalizaciju odnosa Beograda i Prištine su nastavljeni, ali je suštinski napredak u sprovođenju postojećih sporazuma postignutih uz posredovanje Evropske unije ostao ograničen.

Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje, u aprilu i oktobru.

Đurić: Srbija traži pravdu za sve žrtve - i srpske i albanske

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je večeras u Njujorku u govoru na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) o Kosovu da su neke istaknute političke ličnosti u Prištini i Tirani reagovale napadima na presudu nekadašnjim liderima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Na sednici na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o radu UNMIK-a, Đurić je ukazao da je u Hagu presudama Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju utvrđuje individualna odgovornost.

Ali, naveo je on, premijer Kosova "Aljbin Kurti nazvao je presude neprihvatljivom nepravdom", a predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio je da "ništa ne može ukaljati OVK i ponovio je slogan - Sloboda ima ime".

Međutim, nastavio je Đurić, "žrtve su imale imena. One nisu bile fusnota u tuđem nacionalnom narativu. Nisu bile neprijatnost čiju odgovornost treba izbeći. Bila su to ljudska bića, Srbi, Albanci i drugi, čija su prava i životi bili važni", rekao je ministar.

U prvostepenom postupku Specijalnog suda, sva četvorica vođa OVK proglašena su krivima za ratne zločine. Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veseli na 18, a Selimi na 13 godina.

"Njome (presudom) se albanski narod ne proglašava kolektivno krivim. I albanske porodice su stradale od zločina koje su počinili različiti akteri, uključujući OVK. Ali postoji ogromna razlika između odbrane prava na pravično suđenje i reći čitavom društvu da sud nema pravo da njegove navodne heroje proglasi krivim", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije.

Đurić je oštro osudio izmene zakona kojima Priština nastoji da ograniči mandat Specijalizovanih veća Kosova u Hagu.

"Stav Srbije ostaje jasan: Pravda za žrtve nikada ne sme da bude žrtvovana političkim interesima. Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve", rekao je Đurić.

Đurić je naveo da izveštaj koji je predstavio šefa UNMIK-a Peter Due beleži rušenja kuća i imovine u vlasništvu Srba u okolini jezera Gazivode, kao i ozbiljne navode o policijskom zlostavljanju.

"Za te srpske porodice poruka je poražavajuća - njihovi domovi, njihova imovina i njihova budućnost im mogu biti oduzeti u svakom trenutku... Posle obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uhapšeno je 37 ljudi, među kojima i jedno maloletno lice", rekao je Đurić.

"Za Srbe je sever Kosova postao policijski protektorat, u kojem su zastrašivanje i nasilje nad civilima postali deo svakodnevnog života", rekao je Đurić i dodao da je tokom perioda koji obuhvata izveštaj, 47 pripadnika nevećinskih zajednica se dobrovoljno vratilo, a nijedan od njih nije bio Srbin.

Šef UNMIK: Tenzije na Kosovu porasle

Šef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Peter Due je večeras u govoru na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku rekao da su tenzije na Kosovu i u regionu porasle u proteklih šest meseci i ponovio poziv vlastima u Beogradu i Prištini da privedu pravdi odgovorne za napad u Banjskoj 2023.

"Odgovornost ostaje suštinski važna za izgradnju poverenja. U vezi s tim ponavljam poziv na potpunu saradnju vlasti u Beogradu i Prištini da preduzmu mere protiv odgovornih za napad u Banjskoj 2023. i na kanalu Ibar-Lepenac 2024", rekao je Due predstavljajući šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu od 16. marta do 15. septembra.

On je rekao da su tenzije na severu Kosova i drugde porasle zbog međuopštinskih problema i onih u vezi s imovinom, uključujući rušenje objekata i iseljavanje, što je otvorilo pitanja vlasničkih prava, pravni postupak i moguće socioekonomske posledice po lokalne zajednice i firme.

"Kao što je generalni sekretar naveo, novi napredak u dijalogu pod pokroviteljstvom EU o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ostaje od suštinske važnosti. Potrebna je iskrena posvećenost obe strane za postizanje opipljivog napretka", naveo je Due.

Dodao je da ohrabruje obe strane da pristupe konstruktivno, primene već postignute sporazume, uključujući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, i da preduzmu korake koji grade poverenje i smanjuju tenzije.

On je rekao da UN u potpunosti podržavaju napore specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine Petera Sorensena.

Due je dodao da još nije nađeno 1.577 osoba nestalih na Kosovu i da nedavno iskopavanje i identifikacija posmrtnih ostataka podsećaju na patnju porodica nestalih koje i dalje čekaju odgovore.

"Ohrabrujem sve strane da se postaraju da pristup pitanju nestalih ostane humanitaran, usredsređen na žrtve i bez politizacije. Takođe ohrabrujem obe strane da preduzmu korake u olakšavanju pristupa relevantnim arhivama", naveo je Due.

Izbori na Kosovu 7. juna održani su u miru i bili su inkluzivni, ali su usledili politička neizvesnost i pojačana retorika, kazao je on.

Due je naveo da je ostala zabrinutost zbog zastoja reintegracije sudija i tužilaca iz redova kosovskih Srba, ograničenja slobode izražavanja i postupaka policije, uključujući one na obeležavanju Vidovdana na Gazimestanu 28. juna.

"Uzeti pojedinačno, neki od ovih događaja mogu delovati administrativno ili lokalizovano. Sagledani zajedno, oni učvršćuju percepciju nesigurnosti i nejednakog postupanja prema kosovskim Srbima, koja narušava poverenje i utiče na multietnički karakter Kosova"

U vezi s presudama bivšim liderima "Oslobodilačke vojske Kosova", Due je naveo da su demonstracije koje su usledile u Prištini i drugim mestima bile mirne, osim 16. septembra i 5. oktobra, kada je bilo lako povređenih i materijalne štete.

Dodao je da kosovska policija nije na odgovarajući način prosleđivala podatke UN, niti se s njima koordinisala. On je rekao i da je o nedovoljnoj operativnoj koordinaciji s međunarodnim akterima razgovarao i s vlastima u Prištini i međunarodnim partnerima.

Due je naveo da je EU izrazila duboku zabrinutost zbog usvajanja zakonskih amandmana koji umanjuju ovlašćenja Specijalizovanim sudskim većima i kancelariji Specijalizovanog tužioca.

"Integritet i nezavisnost pravnog postupka mora biti poštovana. Bilo koji zakonodavni postupak mora biti u potpunom skladu sa pravnim i međunarodnim obavezama Kosova", kazao je on.

Dodao je da su se događaji na Kosovu koje je pomenuo desili tokom povišenih političkih tenzija širom Zapadnog Balkana i da narativi o prošlim sukobima i dalje izazivaju duboke podele i osporavanja uprkos protoku vremena.

Due je pozdravio izbor Justine Široke Pulje za predsednicu Kosova, i naveo da je formiranje kosovskih institucija ohrabrujuće.

"Izgleda da je politički zastoj prekinut i prioritet je sada da se taj napredak pretoči u efikasno upravljanje u svim zajednicama", naveo je Due.