Sedam godina od Briselskog sporazuma, Srbi nisu dočekali ZSO

U Prištini su se od tog 19. aprila 2013. godine, kada su obe strane stavile potpis na garanciju da će Srbi na Kosovu u bliskoj budućnosti dobiti zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra sa ovlašćenjima u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju, promenila četiri premijera.Nijedan od njih do danas nije ispunio tačku sporazuma koja je bila najvažnija za srpsku zajednicu, a u Briselu se retko pominje sporazum Beograda i Prištine iako je ranijih godina bilo reči da se radi o istorijskom dokumentu.Da Briselski sporazum predstavlja početak nove ere - ere pomirenja, rekao je kosovski pregovarač Hašim Tači dok je Ivica Dačić, u to vreme predsednik Vlade Srbije, dan posle potpisivanja sporazuma istakao da je to najviše što se u tom trenutku moglo ostvariti.Potpisivanju sporazuma "kumovala" je tadašnja šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, koja je od sporazuma imala velika očekivanja.I ne samo da sedam godina kasnije nije formirana Zajednica srpskih opština već je i dijalog Beograda i Prištine u blokadi zbog odluke Prištine iz novembra 2018. godine da uvede takse od 100 odsto na robu iz Srbije.Od nedavno Miroslav Lajčak je novi specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.Zadatak novog specijalnog predstavnika, kako je saopštio Brisel, biće da ostvari sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, unapredi dobrosusedske odnose i pomirenje između partnera u regionu, pomažući im da prevaziđu nasleđe prošlosti, kao i da doprinese efikasnosti aktivnosti EU u regionu.Lazarević: Briselski sporazum je u ćorsokaku

Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević za Nova.rs navodi da se nije ni setila godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma i da to samo po sebi može da posluži kao paradigma jednog neslavnog slučaja."On je od početka leta 2018. svakako u ćorskokaku. Iz pozicija odsustva istinskog dijaloga o miru i dogovaranju dva naroda prešlo se na ciljanu visoku kontaminaciju medijsko-političkog javnog društvenog prostora - etničkom mržnjom, ratno-huškačkom retorikom, neetičkim stavovima i propagandom", ocenila je Lazarević.Ona ističe da su za to odgovorni isključivo političari, odnosno donosioci odluka na obe strane, uključujući i doskorašnji sastav EU posrednika."Ukoliko su razgovori dve strane i tokom za javnost vidljivog 'ćorsokaka' bili u toku, oni nisu vidljivi javnosti, osim za teren nagađanja i bojazni o tzv. tajnim dilovima. Kao takvi, njihov sadržaj odnosno ishod, mogao bi da bude opravdano diskutabilan. I onda se vraćamo na početak - baš kao i za ishod Briselskog sporazuma pre 7 godina kada je donešen dogovor mimo volje makar ubedljive večine građana sa Severa Kosova, a takvih je bilo i u centralnij Srbiji i na Kosovu", zaključila je Lazarević.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram