Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izgradio imidž u evropskim prestonicama da ispuni ono što obeća zapadnim partnerima. Izvori “Nove” koji rade na dosijeu Srbije u par najvažnijih članica EU kažu da nemaju razloga da ne veruju da će Vučić prekršiti dogovoreno i uskladiti politiku sa EU prema Rusiji. I to kažu sa olimpijski mirnim i uverljivim tonom ne ostavljajući mnogo prostora za drugačije interpretacije.
U Briselu i vodećim članicama EU koje najviše utiču na politiku Unije prema trećim državama ne traže od Beograda spektakularno i medijski vatrometno odricanje od Rusije ili preduzimanje zvučnih akcija protiv Ruske federacije. Ipak, očekuje se da Beograd prestane sa dvostrukom igrom i da ne dozvoli da bude “korisni idiot”, to jest oružje Rusije u borbi protiv EU ili logistička baza za špijunske operacije Moskve u regionu i Evropi. Vreme koje je ostavljeno Vučiću je dovoljno, ali nije dugačko, preciziraju naši sagovornici.
Nema poslovanja s Rusijom
Prema našim saznanjima, zvaničnom Beogradu je objašnjeno na praktičnim primerima da Srbija neće, sve i da hoće, moći da posluje sa Rusijom, tako da odbijanje usklađivanja s politikom EU ne donosi nikakav benefit a može da proizvede veliku štetu. Srpskim preduzećima koja budu pokušala da probiju zid sankcija prema Moskvi biće zabranjeno poslovanja u svim državama Zapada. Takođe, po istom principu po kojem su SAD sprovodile ekonomske sankcije prema Iranu i kompanijama koje su poslovale sa Teheranom, svim srpskim privrednim subjektima koji budu nastojali da preko trećih zemalja nastave da posluju sa Rusijom dobiće zabranu poslovanja u EU, SAD i drugim državama koje su se pridružile politici sankcija.
Brzina s kojom raste podrška u javnom mnjenju i političkom establišmentu u slobodnom svetu za prekidanje svih veza sa Rusijom, uključujući i trgovinu gasom i naftom, upućuje da će relativno brzo biti zatvoreni svi gasovodi i naftovodi koji vode iz Rusije ka Evropi.
Nemačka je trenutno blokirala uvođenje embarga na gas, ali je u Saveznoj Republici u toku trka za dobijanje tendera za izgradnju novih gasifikatora za pretvaranje tečnog gasa u plin za industrijsku i kućnu upotrebu. U prevodu Srbija riskira 70 odsto svoje ekonomije i na stotine hiljade radnih mesta zbog ruskog gasa i nafte koji u relativno kratkom vremenskom razmaku neće moći fizički da bude dopremljen iz Rusije u našu zemlju.
Produžetak rata u Ukrajini i stvaranje sve većeg jaza koji će biti teško premostiv za postizanje rešenja oko bivše sovjetske republike potvrđuje prognoze o kraju globalizovanog sveta i povratka blokovske podele planete. Takođe, naruku Beograda, odnosno rusofilskog dela vladajuće većine, ne ide ni jačanje uticaja istočnoevropskih i skandinavskih država koje će podržane od SAD imati mnogo uticajniju ulogu i značaj u EU a pogotovo NATO sa ozvaničenom ruskom pretnjom na granicama, u sledećem periodu.
Blokiraće nam put u EU
Tome treba dodati i da države koje su godinama podražavale, više ili manje, otvoreno Vučića i nisu mu preterano prigovarale za politiku prema Rusiji, jer su i same pravile faraonske poslove sa Moskvom, poput Nemačke, Francuske, Italije i Austrije, promenili su za 180 stepeni narativ prema Kremlju u poslednjih mesec i po dana. Berlin, Pariz, Rim i Beč a da ne govorimo o Holanđanima, Skandinavcima ili Poljacima biće mnogo manje tolerantni prema ambivalentnim pozicijama Beograda prema Moskvi i neće imati razumevanja za opravdanja. Drugim rečima, put Srbije u EU, koji već ide ritmom puža, biće bukvalno blokiran, zajedno sa pristupom evropskim fondovima, paketima pomoći i investicijama.
Više nema sumnje na čijoj strani stoji Kina u ratu u Ukrajini. Peking ne može, sve i da hoće, da dozvoli SAD i EU da izađu kao pobednici u Ukrajini. Kineskom predsedniku SI Đinpingu je potrebna solucija koja će moći da bude prodata javnom mnjenju kao pobeda Moskve. Ne toliko iz ljubavi prema Rusima koliko zbog slanja poruke Tajvanu, odnosno kreiranje uverenja o povratku Tajpeja u zagrljaj Zmaja kao neizbežnom scenariju za koji se ne postavlja pitanje da li će se realizovati nego kada.
Nova blokovska podela sveta za svoju posledicu će imati definitivno stavljanje tačke na ulazak Kosova u Ujedinjene nacije. Čak i da Srbija prizna Kosovo, Rusija i Kina u Savetu bezbednosti UN neće dozvoliti prolaza Prištine osim ako Amerikanci, Britanci i Francuzi ne priznaju ruska “osvajanja” u Ukrajini, Gruziji i Moldaviji i odustanu od odbrane Tajvana.
S jedne strane Vučić neće moći više da pravda dobre veze sa Moskvom tobožnjom ruskom odbranom pozicija Srbije o Kosovu u Savetu bezbednosti UN i pored toga što je čak i površnim poznavaocima rusko-američkih odnosa i geopolitike jasno da ruska pozicija oko Kosova nije inspirisana prijateljstvom prema Srbiji već željom da drži Kosovo u rezervi kada se ukaže prilika za trgovinu sa Vašingtonom.
To nije nužno, apriori, ni dobra a ni loša vest za Srbiju. Pritisak za pronalaženje rešenja s kojim bi mogli da žive Beograd, Priština, EU i posebno članice Unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, će se pojačati. Međutim Vučićev režim će imati manevarski prostor s obzirom na to da ima još puno toga da se uradi na normalizaciji odnosa sa Prišitnom pre potpisivanja tzv. pravno-obavezujućeg sporazuma a kosovski premijer Aljbin Kurti se nije pokazao kao političar vešt u pravljenju kompromisa.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare