0
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi osuđen je na godinu dana zatvora zbog nelegalnog finansiranja izborne kampanje. Sa druge strane, Više javno tužilaštvo u Beogradu ni posle četiri godine nije odlučilo o krivičnoj prijavi koju je Agencija za borbu protiv korupcije podnela protiv SNS, SPS i URS zbog sumnje u pranje novca tokom predizborne kampanje 2014.
Nikola Sarkozi je prvi francuski predsednik koji je pred sudovima u dva navrata proglašen krivim. Nedavno je osuđen na godinu dana zatvora zbog nelegalnog finansiranja kampanje za predsedničke izbore 2012. godine. Tužioci su tvrdili da je Sarkozijeva stranka potrošila skoro duplo više od 22,5 miliona evra, koliko je dozvljeno zakonom.
Nikola Sarkozi je pre sedam meseci osuđen na tri godine zatvora zbog korupcije i trgovine uticajem. Sudija mu je dozvolio da zatvorsku kaznu odsluži u kućnom pritvoru, sa nanogicom, a isti je slučaj i sa poslednjom presudom.
U Srbiji, međutim, godinama tapkaju u mestu procesi koji se vode protiv političkih stranaka. To je i slučaj sa krivičnim prijavama koje je podnela Agencija za borbu protiv korupcije 2017. protiv Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbija zbog sumnji u pranje novca.
U izveštaju Agencije, koji je predat tužilaštvu, navedeno je između ostalog da je određen broj ljudi koji je uplaćivao donacije za kampanju bio i korisnik socijalne pomoći. Istovremeno je Uprava za sprečavanje pranja novca utvrdila da je 135 osoba u kratkom vremenskom roku uplatilo 40.000 dinara na lične račune da bi ubrzo nakon toga, taj novac prebacili kao donaciju Srpskoj naprednoj stranci.
Prema podacima Uprave, vladajućoj stranci je te godine uplaćeno 5,4 miliona dinara na ime donacija, bez objašnjenja o poreklu novca. U izveštaju Agencije koji je predat tužilaštvu, navedena su i dva sumnjiva bankarska transfera – jedan u vrednosti od 650.000 dinara SPS-u i drugi od 80.000 dinara URS-u.
Međutim, ni četiri godine kasnije nema informacije da je pokrenuta istraga po prijavama Agencije. Portal Nova.rs pitao je Više javno tužilaštvo u kojoj fazi su ovi slučajevi i da li su ispitana fizička lica koja su uplaćivala novac naprednjacima, ali odgovore do objave ovog teksta nismo dobili.
Imajući u vidu da su u ranijim izjavama za medije u ovom tužilaštvu više puta naveli da policija nije dostavljala tražene informacije, te da je zbog toga upućeno više urgencija, pitali smo Tužilaštvo i koliko su urgencija slali policiji.
Na to pitanje u Višem javnom tužilaštvu nisu nam odgovorili ni u februaru ove godine. Tada je portalu Nova.rs rečeno da su i dalje u toku provere od strane nadležne policijske uprave“.
„S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o veoma obimnom i kompleksnom predmetu koji traži angažovanje velikih resursa i vreme za obradu podataka, odgovarajuću javnotužilačku odluku ćemo biti u mogućnosti da donesemo tek nakon dostavljenog izveštaja, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena“, rekli su ranije u tužilaštvu.
Sumnjivim donacijama SNS bavila se istraživačka mreža Birn. Oni su pisali o donatorima koji su tvrdili da su tokom izbora 2017. pomogli Srpskoj naprednoj stranci da sakrije poreklo novca, tako što su novac dobijen od SNS-a uplaćivali stranci pod svojim imenom. Po pravilu to su bile identični iznosi od 40.000 dinara.
Negirajući da je njegova stranka prala novac, predsednik Srbije Aleksandar Vučič pokušao je da objasni kako je sve to moguće u novembru 2017. godine u intervjuu Insajderu.
On je rekao da su donatori SNS uplaćivali identične iznose jer „pretpostavlja da zakonom nije dozvoljeno da pojedinci uplate više od toga“.
„Sad ću da Vam objasnim kako. Sedimo nas dvoje, i bude tu i neki treći čovek. Ja ne znam da li je to tako, al’ pretpostavljam – ja kažem: “A ja hoću da dam 800 evra, ali ja ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je to. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku”, rekao je tada Vučić a uplata identičnih iznosa u izbornim kampanjama je postala ustaljena praksa.
Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica kao i prikrivanja izvora finansiranja. Zakon kaže i da pojedinci mogu da doniraju političkim partijama iznos u visini do 20 prosečnih mesečnih plata.
Takođe, stranke u Srbiji imaju zakonsku obavezu da prijave sve prihode i rashode u izbornoj kampanji u roku od 30 dana od dana održavanja izbora. Podatke o donatorima i uplaćenim iznosima objavljuje Agencija za sprečavanje korupcije.
BONUS VIDEO Demokrate o vezama klana Belivuk i SNS-a
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
